Mali hladnjačari u Srbiji koji otkupljuju domaću malinu morali bi da založe voće koje je na lageru kako bi isplatili prošlogodišnji rod, što im banke za sada ne dozvoljavaju
Nova sezona samo što nije počela, a sredstava za finansiranje proizvodnje prosto nema, pa su svi zajedno (i proizvođači maline i hladnjačari) na velikom gubitku.
”Svima je dogorelo do nokata i stotine hiljada porodica je ugroženo, šest meseci živimo na veresiji i ja mislim da mi više nemamo ni dan za kašnjenje“, ocenio je na sastanku sa predstavnicima države Božo Joković iz Udruženja naše voće Srbija i direktor Zemljoradničke zadruge Agro-eko voće iz Arilja.
Joković je nakon tog sastanka rekao kako bi bilo dobro da se na RTS-u emituje posebna emisija o malini, kako bi se i javnost upoznala sa problemima u ovom sektoru.
On je dodao i da su u Poštanskoj štedionici bili na sastanku sa Ministarstvom poljoprivrede i kada su im bankari izneli ponudu ”malina nije bila procenjena kao zalog (za kredit) ni jedan jedini dinar“. ”To ne može tako da se dogodi. Ne možemo neki nacionalni proizvod da obezvredimo do te mere da ne može da se založi ni za kakve pare”, ocenio je Joković.
Prema njegovim rečima, do 15. marta je trebao da se održi sastanak sa izvoznicima voća, ali se ni to nije desilo. Joković navodi i da je mnogo primera malih hladnjačara koji sada trpe velike gubitke, jer malinu moraju da prodaju po cenama koje su skoro duplo manje od prošlogodišnjih.
Ipak, bez obzira na tešku situaciju u malinarstvu, Joković smatra da malina ima budućnost u Srbiji, kao i da se ona ne može vezivati za pojedinačne interese.
Prema njegovim rečima, u Srbiji se 60 odsto maline skupi od malih proizvođača, hladnjačara i zemljoradničkih zadruga. Srbija je i dalje među tri najveća svetska proizvođača maline, ali je poražavajući podatak da je naša zemlja najmanji proizvođač sveže konzumne maline.
Joković je dodao i da je smanjena premija za osiguranje useva, kao i da je to veliki problem za poljoprivredne proizvođače. Kako podseća, smanjena je i subvencija za osiguranje useva, sa 70 na 40 odsto.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, Zoran Keserović podseća da se u Autonomnoj pokrajini Vojvodini problemi u vezi sa kamatama na kredite rešavaju subvencijama iz posebnog garancijskog fonda. Kako pokrajina može da ima garancijski fond koji subvencioniše kamate, a da u celoj Srbiji to nema. Vojvodina to ima već nekih 10-15 godina.
