Iako su malinjaci u Srbiji trenutno uglavnom u dobrom stanju, aprilski sneg u ivanjičkom kraju i najavljeno nestabilno vreme povećavaju rizik od bolesti. Stručnjaci istovremeno upozoravaju da jedan od najvećih problema ostaje kvalitet sadnog materijala, od koga sve više zavise prinos, kvalitet ploda i ekonomska održivost proizvodnje
Najveći deo proizvodnih zasada maline u Srbiji trenutno je u dobrom kondicionom stanju, ali aprilski sneg koji je pogodio ivanjički kraj, jedno od najvažnijih područja za proizvodnju ovog voća, povećao je rizik od pojave bolesti. Dodatnu opasnost predstavlja i najavljeno nestabilno vreme, upozorava dr Aleksandar Leposavić, predsednik Naučnog voćarskog društva Srbije.
Leposavić je za Politiku ukazao da, pored vremenskih prilika, ozbiljan problem u domaćim malinjacima ostaje i kvalitet sadnog materijala. Kako navodi, proizvođači se godinama suočavaju sa posledicama nabavke zaraženih sadnica, najčešće gljivičnim oboljenjima poput truleži korena maline i venjenja izdanaka.
Poseban problem predstavljaju i bakterijski rak korena i izdanaka maline, zbog čega je, prema njegovim rečima, u Srbiji danas gotovo nemoguće pronaći potpuno zdrav zasad sorte polka. Virusi ne moraju odmah dovesti do sušenja zasada, ali iscrpljuju biljke, smanjuju prinos i kvalitet ploda, pa proizvodnja postaje ekonomski neisplativa.
Osim zdravstvene ispravnosti, proizvođači se sve češće suočavaju i sa problemom sortne autentičnosti. U prethodne tri do četiri godine, veliki broj malinara kupovao je sadnice jedne sorte, da bi kasnije shvatio da u zasadima ima biljke koje ne odgovaraju traženim osobinama.
Leposavić posebno ukazuje na slučajeve sa sortom fertodi zamatos, koja se poslednjih godina proširila u zapadnoj Srbiji jer bolje podnosi teža zemljišta od vilameta i mikera. Prema njegovim rečima, zbog pogrešne procedure proizvodnje i nepravilnog tretmana sadnog materijala, pojedini proizvođači su i pored primene dobre prakse u drugoj godini po sadnji ostali bez prinosa. Plodovi koji su se pojavili bili su sitni, nepravilnog oblika, raspadali su se i krunili pri berbi.
Prema međunarodnoj EPPO PM 4/10(2) sertifikacionoj šemi za rubus vrste, kojima pripada i malina, jasno je definisan način proizvodnje sadnog materijala. Leposavić upozorava da problem ne mora biti samo zdravstvena neispravnost, već i loše sprovedena klonska selekcija i pogrešan izbor početnog materijala, koji nema poželjne pomološke osobine.
Zbog štete koju su pretrpeli, deo proizvođača će, kako napominje, pravdu najverovatnije potražiti na sudu. On ističe da bi ovo trebalo da bude opomena da se prilikom proizvodnje, uvoza i prometa sadnog materijala moraju poštovati međunarodno priznati protokoli i šeme, jer zdravstvena ispravnost nije jedini preduslov uspešne proizvodnje.
