Građani Srbije nemaju na raspolaganju previše instrumenata za štednju i investiranje, s obzirom na to da je tržište kapitala nerazvijeno, a zemlja je među retkima u regionu koja poslednjih godina nije popularisala investiranje u dužničke hartije od vrednosti izdavanjem narodnih obveznica. Ipak, poslednjih godina pojavile su se i nove investicione opcije, među kojima je i model ulaganja u poljoprivredne zasade

Jedna od takvih opcija je Walnut Fund, koji omogućava investiranje u zasade oraha i učešće u raspodeli dobiti od roda, uz investicioni ciklus koji je vezan za period od 40 godina. Prema zvaničnim podacima koje je za Biznis.rs potvrdio jedan od osnivača fonda Milan Žikić, prosečan godišnji prinos ovog ulaganja projektovan je na oko 20 odsto.

Specifičnost ovog modela ulaganja je što u prvih nekoliko godina praktično nema zarade, jer stabla rastu i ne donose rod. Prvi prinos oraha očekuje se u petoj godini, ali on nije veliki, s obzirom na to da su stabla još mlada.

„Mi posmatramo investiciju kroz vek eksploatisanja koji je 40 godina i to je efektivno trajanje investicije. Stablo prve četiri godine ne donosi ništa, u petoj počinje rod i projektovano je da investitor vrati investiciju od momenta sadnje u narednih 10 godina. U tom periodu investitorima se isplaćuje 100 odsto ostvarenog profita i tek nakon toga počinje podela ostvarenog profita u odnosu pola-pola između kompanije i investitora“, objašnjava Žikić.

Investicioni horizont od četiri decenije je dug, a reč je o poljoprivrednoj proizvodnji koja podrazumeva određene rizike. Žikić kaže da se investitorima jasno predočava šta mogu da očekuju na osnovu istorijskih podataka, tržišnih cena i prinosa koje stablo može da ostvari.

„Za nas su najveći rizici velike vremenske nepogode koje se retko javljaju, ali ih ima. Orah je specifičan, dosta je izdržljivo stablo po pitanju tolerancije i na toplotu i na hladnoću. Leti svakako koristimo sistem za navodnjavanje. Jaki uraganski vetrovi su retki, ali nisu nemogući i mogu uticati da te godine prinos bude manji, da neka stabla budu oštećena, to su stvari koje mogu da se dese“, navodi on.

Kada je reč o osiguranju, Žikić ističe da svaki ozbiljan proizvođač u poljoprivredi ima osiguranje koje odgovara njegovom poslu. U njihovom slučaju, kako kaže, reč je o osiguranju roda, a ne samih stabala, i taj vid obezbeđenja aktivira se u trenutku kada dođe do štete. Kao dodatni mehanizam zaštite investitora navodi se i praksa da, o trošku kompanije, bude zamenjeno stablo koje je oštećeno, osušeno ili ne pokazuje znake daljeg razvoja.

Walnut Fund je do sada imao četiri investiciona ciklusa, a na kraju 2025. godine, prema njihovim podacima, zasađeno je 30.000 stabala. Ako se uzme u obzir da jedno stablo košta 180 evra, dolazi se do procene da je reč o investiciji od oko pet miliona evra. Investitori, kako navode, dolaze iz 26 zemalja, uključujući Australiju, Kanadu i SAD. Četvrti ciklus je i poslednji, mada postoji mogućnost da bude produžen zbog interesovanja nekoliko velikih investitora za ulaganje u više hiljada stabala. Prvi rod očekuju 2027. godine, dok su planovi daljeg razvoja usmereni i na mogućnosti prerade sirovine.

Walnut Fund navodi da investitorima predstavlja tri scenarija potencijalne dobiti. U pesimističnoj varijanti, koja je najnepovoljnija, zarada iznosi nešto manje od 12 odsto, uz projektovani prinos od 14 kilograma oraha godišnje i cenu od tri evra po kilogramu. Realistični scenario predviđa dobit od oko 22 odsto, uz prinos od 20 kilograma i cenu od četiri evra po kilogramu, dok optimistični scenario, u kojem je rod veći za dva kilograma, a cena viša za jedan evro, projektuje dobit od oko 30 procenata.