Velike mlekare imaju dominantan položaj na tržištu Srbije, jer njihov materijalni status omogućava da taj položaj suvereno brane od malih mlekara. Na policama marketa su čvrstim ugovorima definisane pozicije velikih mlekara, gde je njihovo učešće i do 80%, a u ostatku se ’tiskaju’ mali proizvođači, bez šanse da iskažu svoje mogućnosti, jer nemaju dovoljno prostora
U Srbiji, po rečima Radomira Spasojevića, vlasnika ”Mlekare Spasojević“ iz Bajine Bašte čiji proizvodi nose naziv ”Zapis Tare“, nije dobar poslovni ambijent za razvoj mlekarske industrije. Njegova je ocena da subvencije za poljoprivrednu proizvodnju, za nabavku opreme, podizanje objekata, koje se kreću i do 50% od vrednosti nabavke, nisu male, ali da to nije dovoljno da bi stanje u toj oblasti bilo bolje.
”Katastrofalna suša je ove godine doprinela da se prinosi na usevima i travnatim terenima prepolove, cena stočne hrane je drastično skočila, a cena mleka ostala je nepromenjena godinama. Dominantne mlekare u Srbiji otkupljuju mleko samo od velikih proizvođača, jer im je verovatno neisplativ otkup od malih poljoprivrednika, a male domaće mlekare otkupljuju mleko po ruralnim područjima od proizvođača sa po tri do 30 krava u domaćinstvu. Domaće male mlekare bi podigle otkupne cene, ali je udeo domaćih malih mlekara na tržištu Srbije jako mali. Takođe, veliki trgovinski lanci iz inostranstva uvoze gotove mlečne proizvode, tako da se udeo kolača domaće proizvodnje mleka, pogotovu u malim domaćinstvima u ruralnim područjima, dramatično smanjuje“, upozorava Spasojević.
Kako je dodao, u toku pretpristupnih pregovora sa EU jedna od bivših vlada Srbije dugo vremena je štitila domaće tržište od uvoza mleka, ali posle usaglašavanja zakonodavstva uvoz ”guši“ domaću mlekarsku industriju.
”Problem je i što velike mlekare imaju dominantan položaj na tržištu Srbije, jer njihov materijalni status omogućava da taj položaj suvereno brane od malih mlekara. Na policama marketa su čvrstim ugovorima definisane pozicije velikih mlekara, gde je njihovo učešće i do 80%, a u ostatku se ’tiskaju’ mali proizvođači, bez šanse da iskažu svoje mogućnosti, jer nemaju dovoljno prostora. Na našu žalost, to je tržište i mi ostali se moramo zadovoljiti preostalim prostorom na policama marketa“, kaže Spasojević za B&F.
Ističe i da domaćoj mlekarskoj industriji smeta što ne radi Nacionalna laboratorija za ispitivanje sirovog mleka i gotovih proizvoda. ”Ova laboratorija se nalazi u Dobanovcima i pre dve godine je taman počela sa radom, ali je njeno poslovanje preusmereno za potrebe Ministarstva zdravlja zbog pojave pandemije korona virusa. Nadamo se da će konačan početak njenog ponovnog rada u punom kapacitetu krenuti uskoro i da će dovesti u redovno poslovanje sirovinsku bazu u Srbiji, jer neke mlekare još uvek prilikom otkupa ne postupaju po Pravilniku. One ne primenjuju kriterijume higijene i ne uzorkuju sirovo mleko kako propisi nalažu, kako bi stimulisali higijenske parametre pri primarnoj proizvodnji mleka“, tvrdi vlasnik ”Mlekare Spasojević“ koja mleko otkupljuje od oko 350 kooperanata.
Porodična Mlekara ”Kruna“ iz Velike Plane je našla dobar recept kako da u nestabilnim uslovima za poslovanje mlekarske industrije poveća proizvodnju. Od kada je postala dobavljač za novi Lidlov brend ”S ljubavlju, domaće“, prerada mleka u toj mlekari povećana je tri puta, sa sedam na 22 tone dnevno.
”Videli smo veliku šansu u saradnji sa Lidlom. To je za nas odlična prilika da širokom tržištu ponudimo svoje proizvode, i to ne samo u Srbiji već i u regionu gde posluje ovaj trgovinski lanac. Takođe, saradnja sa Lidlom nam je omogućila da podignemo kvalitet proizvodnje i zadovoljimo standarde koje proizvođači moraju da imaju da bi se njihovi proizvodi našli u ponudi ovog trgovinskog lanca“, kaže za B&F Stevan Zeljić, vlasnik ”Krune“ koja otkupljuje mleko od 150 poljoprivrednika.
