Dolazak Lidla na tržište Srbije samo je početak i da u narednom periodu sasvim sigurno možemo da očekujemo modernizaciju maloprodaje i to uglavnom kroz akvizicije i nove investicije, izjavio je za Politiku Miljan Ždrale, šef agrosektora Evropske banke za obnovu i razvoj za region Jugoistočne Evrope
”Očekujemo značajnije investicije i konsolidacije. To je predvidivo jer se ovde više od 50 odsto male trgovine odvija kroz neformalni, tradicionalni sektor. Razvoj moderne maloprodaje, uz poštovanje tržišnih standarda poslovanja, koji se primenjuju u razvijenim zemljama EU, može doneti benefite za kompletan vrednosni lanac u tom sektoru. Od dobavljača, primarne proizvodnje preko logistike i prehrambene industrije“, kaže Ždrale. On ističe da naznake o akvizicijama već postoje i da se očekuju ukrupnjavanja ali da je još rano da se o tome govori.
”Agrokor je već dugo tema u regionu. EBRD je bio suvlasnik u toj kompaniji iz koje je, pre svih događaja, većinski izašao 2014. godine. Kako se sada već zna struktura vlasništva, i da su kreditori najveći vlasnici, pretpostavljam da će oni ući u organizovani proces prodaje. Postoje dobri brendovi i kompanije, poput Dijamanta, Frikoma… Niko ne očekuje da će finansijske institucije, kao većinski vlasnici, tu zadržati vlasništvo. To će dovesti do novih konsolidacija u ovom sektoru”, smatra sagovornik Politike i dodaje da se ovakav sled događaja može očekivati u narednih godinu ili dve dana, koliko je potrebno da investitori sagledaju kako će poslovati novi Agrokor, očišćen od loših dugovanja i pod novim menadžmentom. Sa novim vlasnicima, ističe, očekivano dolaze sveže investicije. Jer, ako u maloprodaji ne ulažete u modernizaciju radnji, širenje mreže, logističke centre gubite u odnosu na konkurenciju.
”Vidite i sami kako ozbiljno investicijama pristupaju Delez i Lidl”, kaže naš sagovornik. Zbog toga će, smatra, rešavanje pitanja Agrokora na zapadnom Balkanu, a pre svega u Srbiji, jer su ovde imali dominantne kompanije, biti pozitivan impuls za nove investitore.
”Ukoliko investitorima, bilo finansijski ili strateški, budemo potrebni EBRD je otvoren da bude deo kvalitetnog rešenja s obzirom na to da znamo region, sektor i kompanije”, kaže Ždrale. Evropska banka već ima iskustva u Srbiji kao manjinski koinvestitor sa prajvat ekviti fondovima kao što je slučaj sa „Mid Evropa partners” u kompanijama („Imlek”, „Bambi”, „Knjaz Miloš”…). Ističe da uspešnost ovih kompanija pokazuje da takva partnerstva mogu da daju dobre rezultate.
Ukrupnjavanje u konditorskoj i mesnoj industriji
Ždrale očekuje i ukrupnjavanja u konditorskoj i mesnoj industriji i u uljarstvu. U tim sektorima posluje mnogo kompanija što ih čini neefikasnim. Kako kaže, EBRD i tu vidi prostor za investicije kao i u razvoj infrastrukture, zajedno sa državom. Verovatno, kako je i nedavno najavljivano, i kroz kreiranje inovativnih proizvoda koje bi preko banaka, ukoliko bude bilo interesovanja, mogli da ponude malim i srednjim preduzećima.
Na pitanje kako vidi dolazak arapske „Al Dahre” u Srbiju i kako će se njihovo poslovanje odraziti na domaći agrar, Ždrale kaže da su arapske kao i kineske investicije sve prisutnije u Evropi i da postoji geostrateški motiv za takvo poslovanje a potom i komercijalni. To nisu, kako naglašava, samo privatne kompanije, iza njih uglavnom stoje države, fondovi, banke… Kao primer navodi „Salik fond” iz Saudijske Arabije, recimo, koji ulaže u agrar i koji je investirao u kupovinu šećerana u Britaniji.
Tako je i sa „Al Dahrom”, dodaje, koja je već poslovala u Srbiji kroz saradnju sa „Rudnapom” na plantažama jabuka. Oni imaju investicije i u Maroku, Rumuniji…
”To su za nas novi investitori. Ali, ovo je realnost jer hrana i energetika postaju dva izazovna resursa kao posledice geostrateških promena, trendova, migracija, nedovoljno hrane… Dovoljno je što u Kini imate ekspanziju srednje klase što će potpuno da promeni potražnju“, objašnjava predstavnik EBRD-a.
EBRD najveći investitor u Srbiji
Evropska banka za obnovu i razvoj je najveći investitor u srpsku ekonomiju. U prethodnih 17 godina investirala je 4,8 milijardi evra u projekte. Godišnja ulaganja su od 300 do 400 miliona evra u oko 20 projekata u različitim segmentima. Udeo privatnog sektora u ukupnim ulaganjima je oko 60 odsto, što je više nego u bilo kojoj drugoj državi zapadnog Balkana, gde su investicije uglavnom skoncentrisane u infrastrukturu. EBRD u Srbiji već godinama sarađuje i sa Organizacijom za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) na nekoliko projekata, koji za cilj imaju unapređenje kvaliteta i kvantiteta primarne proizvodnje, trgovine i izvoza žitarica i uljarica, uvođenje oznake geografskog porekla, kao i pospešivanje međusektorskog dijaloga u toj oblasti i efikasnog zadružnog udruživanja.
Ističe da Srbija, iako pripada zapadnom Balkanu, treba da postavi ciljeve i da se poredi sa ekonomski uspešnim zemljama iz šireg regiona, kao što je Rumunija. Činjenica da je reč o velikoj zemlji od 20 miliona ljudi, da je ona članica EU i agrarna zemlja sa izlazom na Crno more, koja ima značajnu luku Konstanca i na raspolaganju više EU fondova za agrar, što sve pomaže pozitivnoj percepciji investitora. Recimo, berza u Bukureštu je posle varšavske najviše kapitalizovana u centralnoj i jugoistočnoj Evropi sa više od 30 milijardi evra, što omogućava i razvoj lokalnog agrobiznisa kroz alternativne izvore finansiranja.
”Rumunija i Srbija su imale sličan BDP po glavi stanovnika u dolarima 2002. godine. Ali 2017. Rumunija je imala više 80 odsto veći BDP po glavi stanovnika od Srbije. Nadam se da će sa novim investicijama i adekvatnom poslovnom klimom, ovaj sektor zaista postati dugoročno održiv i da će i Srbija i region krenuti da smanjuju ekonomski jaz sa zemljama centrale Evrope“, zaključuje Miljan Ždrale.
