Manja setva pšenice i kukuruza u SAD, uz istovremeni rast površina pod sojom, nije važna samo za američke farmere. Kako su SAD jedan od ključnih igrača na svetskom tržištu žitarica i uljarica, ovakve promene mogu da utiču i na cene stočne hrane, izvozne tokove i tržišnu stabilnost u Evropi i Srbiji
Američko ministarstvo poljoprivrede (USDA) procenjuje da će u 2026. godini u SAD biti zasejano manje površina pod pšenicom i kukuruzom, a više pod sojom. Prema prvim procenama, ukupna površina pod pšenicom pada na 43,8 miliona akri, što je tri odsto manje nego prošle godine i najniži nivo od kada se vodi evidencija, dok se setva kukuruza procenjuje na 95,3 miliona akri, odnosno tri odsto manje. Istovremeno, soja raste na 84,7 miliona akri, što je četiri odsto više nego lane.
Na prvi pogled, to izgleda kao vest koja se tiče pre svega američkih farmera. Međutim, ovakve promene su važne i za ostatak sveta, jer su SAD i dalje jedan od ključnih igrača na tržištu žitarica, stočne hrane i uljarica. Kada američki proizvođači planiraju manje pšenice i kukuruza, tržište to tumači kao signal da bi kasnije mogla da oslabi izvozna ponuda, posebno ako vremenski uslovi dodatno pogoršaju prinose.
Zašto je to važno za svet
Ipak, trenutni efekat nije dramatičan, jer globalno tržište i dalje ima svoje osigurače. USDA u aprilskom WASDE izveštaju procenjuje da će svetske završne zalihe pšenice dostići 283,1 milion tona, dok će svetske zalihe kukuruza biti oko 294,8 miliona tona. Istovremeno, USDA navodi da se za pšenicu očekuju više američke završne zalihe, a FAO ocenjuje da su dosadašnja cenovna kretanja i dalje ublažena relativno komfornim globalnim zalihama žitarica.
To praktično znači da sama manja setva u SAD ne mora automatski da izazove veliki rast cena u svetu. Veći problem nastaje ako se manja američka površina spoji sa lošim vremenom, rastom cena energije i skupljim inputima. FAO je već zabeležio da su u martu svetske cene pšenice porasle 4,3 odsto, pre svega zbog pogoršanih izgleda useva u SAD i rasta troškova povezanih sa energijom.
Za kukuruz je priča posebno važna zbog stočarstva. Kukuruz je ključna komponenta stočne hrane, pa bi eventualni pad američke proizvodnje kasnije mogao da utiče na zemlje koje zavise od uvoza za tov, živinarstvo i proizvodnju mesa. Sa druge strane, veća setva soje donekle deluje umirujuće na tržište proteinskih komponenti za stočnu ishranu, jer može da ublaži pritisak na cenu sojine sačme.
Šta to znači za Evropu i Srbiju
Za Evropu, pa i za Srbiju, ključna poruka nije samo u tome da Amerika seje manje pšenice i kukuruza, već da to povećava osetljivost tržišta. Ako u isto vreme dođe do problema u drugim velikim izvoznicima, poput Rusije, EU, Australije ili Argentine, tada bi i evropsko tržište moglo jače da oseti pritisak kroz više cene žitarica, stočne hrane i inputa.
Međunarodni savet za žitarice (IGC) trenutno procenjuje da će ukupna svetska proizvodnja žitarica u 2025/26 ostati veoma velika, ali i upozorava da svetska potrošnja raste, pa tržište ostaje podložno poremećajima.
Za Srbiju je posebno važno to što domaće tržište nije izolovano: promene na globalnom tržištu brzo se prelivaju kroz cene stočne hrane, izvozne kalkulacije, troškove proizvodnje i očekivanja ratara. Zato je možda najtačnije reći da manja američka setva trenutno nije signal za paniku, ali jeste upozorenje da bi, uz nepovoljne vremenske prilike i skupe inpute, svet u narednim mesecima mogao da uđe u novu fazu cenovne nestabilnosti na tržištu žitarica i uljarica.
