Iz Ministarstva poljoprivrede stižu najave da će ove godine način raspodele subvencija za biljnu proizvodnju biti promenjen. Resorni ministar nedavno je izjavio da su subvencije po hektaru promašena politika, jer nisu dale očekivane efekte. Prema rečima ministra, subvencije u poljoprivredi smanjuju se za tri milijarde dinara, a taj novac će biti preusmeren na investicije.
Među stručnjacima i poljoprivrednicima nema jedinstvenog stava o tome kako bi najavljene promene mogle da utiču na srpsku poljoprivredu i poljoprivredna gazdinstva.
Dosadašnji podsticaji od 12.000 dinara po hektaru nisu dali očekivane rezultate, smatra ministar Dragan Glamočić. Plan je da se ubuduće novac racionalnije raspoređuje, pre svega u investicije, a deo će biti namenjen za nabavku kvalitetnog semena i đubriva.
Da li će proizvođači moći da računaju i na regresirano gorivo, još se ne zna. Poljoprivrednici različito tumače najavljene promene.
“Bilo koje ukidanje subvencija prema poljoprivredi nije dobro, ali ako te pare budu preusmerene za subvencionisanje nabavke repromaterijala onda će to biti dobro”, kaže Vojislav Malešev iz Udruženja poljoprivrednika “100 P plus”.
“Dizel gorivo je trenutno najveći input što se tiče poljoprivrednika i najveća sredstva su nama potrebna, tako da ne vidim razlog da se ukida dizel gorivo”, kaže poljoprivrednik iz Banatskog Novog Sela Zoran Sefkerinac.
“Sve ide ka tome da će srpska poljoprivreda ove godine biti zakinuta za tri milijarde dinara u vidu subvencija, koje će biti preusmerene na investicije, kako kaže ministar. Međutim, šta će se tu desiti? Ko ima daj mu, a ko nema uzmi mu i to malo da se ne muči”, kaže Miroslav Grubanov iz Udruženja poljoprivrednika “Paor” iz Crepaje.
I pojedini stručnjaci ocenjuju da će ceh ovih promena načina subvencionisanja najviše platiti mali proizvođači.
“Rešenje treba tražiti u drugim pravcima. Jedan od mojih predloga je da se ukinu subvencije za državno zemljište u zakupu, to bi uštedelo oko 3,5 milijardi dinara. Zatim da se ukinu subvencije onim gazdinstvima preko 50 hektara”, objašnjava profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Miladin Ševarlić.
Dodatnih milijardu i po, do dve milijarde dinara, prema oceni Ševarlića, moglo bi da se uštedi i kada bi se subvencije isplaćivale prema kvalitetu zemljišta, tako da oni koji imaju najkvalitetnije zemljište dobiju najmanje novca i obrnuto.
U Institutu za ekonomiku poljoprivredu kažu da subvencije po hektaru nisu bile efikasne i zalažu se za podsticanje isključivo proizvodnje. Tako bi se, kako kažu, izbegla situacija da novac iz državne kase stigne i do onih koji zemlju uopšte ne obrađuju. Uz to, subvencije bi trebalo regionalno da se razlikuju.
“Ne bi trebalo nikako da podstičemo recimo proizvodnju kukuruza i pšenice na Pešteru, ali heljde svakako. Treba podstaći proizvodnju maline, kupine, šljive u Pocerini, Lađevini, Šumadiji”, objašnjava Drago Cvijanović iz Instituta za ekonomiku poljoprivrede.
Uprkos očiglednim i velikim razlikama u mogućnostima i položaju domaćih i poljoprivrednika iz sveta, naši ratari često vole da podsećaju na primere iz zemalja koje brinu o svojoj poljoprivredi. Gotovo da nema evropske zemlje koja poljoprivrednicima ne isplaćuje subvencije po hektaru i to u mnogo većem iznosu nego u Srbiji.
RTS
