Najveće kompanije iz žitomlinske industrije i trgovci žitaricama u Srbiji, pred sam završetak žetve, prekinuli su neizvesnost proizvođača pšenice pa su utvrdili otkupnu cenu od 17 dinara za kilogram hlebnog zrna, zajedno s PDV-om. Po toj ceni preuzetu pšenicu proizvođačima trenutno plaćaju AD „Žitopromet–Mlin” iz Sente, „Delta agrar”, „Viktorija grupa”, ali u odnosu na najveće igrače na srpskom tržištu, nešto su izdašniji manji otkupljivači, koji nastoje da tako pridobiju proizvođače i željene količine zrna iz žetve koja je praktično okončana.
Tako firma „Gebi” iz Čantavira za kilogram pšenice zajedno s PDV-om plaća 17,20, a „Farm-komerc” iz istog mesta na severu Bačke zrno preuzima za 17,50 dinara. Otkup po najvišoj ceni u Čantaviru, kako ukazuju iz Ž „Napredak” u Gornjem Bregu, uključuje i prevoz pšenice o trošku proizvođača, tako da je na paorima da se preračunaju da li je ta izdašnost u ceni isplativa.
U senćanskom “Žitopromet–Mlinu”, po rečima predsednika kompanije Predraga Đurovića, napunili su silose po očekivanjima jer su na dva mesta u Senti i silosu u Novom Kneževcu uskladištili 65.000 tona, a računaju na još oko 15.000 tona zrna zbrinutog u smeštajnim kapacitetima zadruga i kooperanata, tako da na raspolaganju ima 80.000 tona.
– Sredinom prošle nedelje smo utvrdili otkupnu cenu od 17 dinara, zajedno s PDV-om, ali smo opredeljenja da ćemo je korigovati ukoliko neko od velikih domaćih otkupljača iziđe eventualno s višom cenom i izjednačiti se s njom, i u tom pogledu niko od proizvođača neće biti oštećen – kategoričan je Đurović.
On dodaje da „Žitopromet–Mlin” za organizatore proizvodnje isplaćuje 1,10 dinar po kilogramu predate pšenice, plus PDV, a da u toj kalkulaciju kompaniju kilogram hlebnog zrna košta 16,84 dinara, a na tu cenu plaćaju i troškove prevoza od pola dinara po kilogramu. Sa svim tim troškovima senćansku kompaniju kilogram pšenice košta 17,35 dinara.
Direktor ”Napredak” iz Gornjeg Brega Jožef Šandor kaže za naš list da su se ta zadruga i Ž „Senta” iz Sente i „Utrine” iz istoimenog mesta ađanske opštine, dogovorile i svim proizvođačima koji su im isporučili pšenicu za isplatu obračunale cenu od 17,20 dinara, s PDV-om. To je učinjeno zbog toga što je „Gebi” na tom terenu značajniji otkupljivač pa tako proizvođači koji sarađuju s tim zadrugama neće biti oštećeni u slučaju da su pšenicu ugovarali i isporučili „Žitopromet–Mlinu”. Direktor Šandor napominje da su cenu za ujednačenu isplatu „ispeglali” na račun marže koju dobijaju kao organizatori proizvodnje.
Inače, žetva pšenice u Vojvodini je pri kraju. Kvalitet je, kažu stručnjaci, uglavnom dobar, i s te strane nema razloga za brigu. Procenjuje se da će ukupan rod u Srbiji biti od 2,3 do 2,5 miliona tona, što će pokriti domaće potrebe i izvoznih milion tona. I ove godine, međutim, ostaje nepoznanica koliko je pšenice zasejano, a izostaje i razvrstavanje po kvalitetu hlebnog zrna.
Jeftino žito ne paše ni mlinarima
Prinosi su mnogo bolji nego ranijih godina, a kako kažu u žitomlinskim kompanijama, za njih, kao mlinare, važno je to što je kvalitet zrna – hektolitarska masa i sadržaj proteina – na veoma visokom nivou pa se od takvog zrna može napraviti i dobro brašno. Niska cena pšenice ne odgovara ni mlinarima jer će isto tako niska biti cena brašna, s kojom se ne mogu pokriti troškovi proizvodnje.
