Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, koje je izvršilo kontrolu na 1.728 parcela soje u Srbiji, na ukupno 47 pronađena je genetska modifikacija. Najviše u Mačvi, Banatu i Sremu. Fitosanitarna inspekcija je donela rešenje da se sve ove površine unište, ali osim većih kazni za one koji gaje GM soju potrebna je i bolja edukacija poljoprivrednika.

Naime, Srbija, u jednoj oblasti, ima ono što cela Evropa želi – jedino ova zemlja ima kompletan lanac proizvodnje soje koja nije genetski modifikovana i to dovoljno za svoje potrebe. Srbija ima dugu i uspešnu tradiciju u proizvodnji i preradi soje, i posle Ukrajine i Italije najveći je evropski proizvođač. Takođe, prva je i zemlja u regionu koja je regulisala promet i proizvodnju GM proizvoda, a 2009. godine u potpunosti je zabranila promet GMO i samim tim i uvoz GM soje i proizvoda od soje. I to je trenutno velika prednost ove zemlje, naročito ako se uzme u obzir rastući trend zabrinutosti potrošača za zdravstvenu bezbednost hrane kao i korišćenje GM proizvoda.

Međutim, i to bi uskoro moglo da se promeni. Preporuka Evropske unije kao i Svetske trgovinske organizacije je da se važeći zakon o GMO uskladi sa EU regulativom. Zakon koji trenutno važi u Srbiji, da se deklarativno zabranjuje stavljanje u promet proizvoda od GMO, za njih je neprihvatljiv. Najveći izazov u narednom periodu biće kako donositi nove zakone u skladu sa EU standardima, a opet sačuvati domaću proizvodnju soje bez GM i lidersku poziciju koju Srbija trenutno ima u Evropi.

Takođe, soja je postala centralna tema i u evropskoj poljoprivredi, industriji stočne hrane i prehrambenoj industriji. Evropskoj uniji godišnje nedostaje oko 35 miliona tona soje za stočnu hranu, koja se nadoknađuje uglavnom uvozom iz prekookeanskih zemalja SAD, Brazila i Argentine. Uvozi se oko 23 miliona tona sojine sačme i 12,5 miliona tona sojinog zrna. Oko dve trećine uvoza sastoji se od genetski modifikovane soje. Zato nabavka soje iz klasičnih zemalja uzgoja u velikoj meri ne odgovara više željama evropske prerađivačke industrije niti željama potrošača.

S obzirom na to da Evropska unija ne zahteva označavanje prehrambenih proizvoda (meso, mleko, jaja) koji su hranjeni GM stočnom hranom, mnoge zemlje koje su već članice Evropske unije su pronašle zasebna rešenja kako da zaštite svoje potrošače i ponude im pravo izbora. Zajedničko mnogim državama kao što su Nemačka, Austrija, Francuska, Italija, Slovenija jeste da imaju implementiran sistem za kontrolu i označavanje prehrambenih proizvoda bez GMO.

Austrija je, na primer, prva zemlja u EU koja je uspostavila GMO free standard označavanja prehrambenih proizvoda, i postavila jasnu strategiju o neuzgajanju GM proizvoda. Danas imaju preko 2.300 proizvoda koji su sertifikovani kao “proizvodi bez GMO”, i potrošači imaju pravo izbora. Iskustva Austrije pokazuju da se zasad ova oznaka najčešće koristi u proizvodnji mleka, jaja i živine.

Mađarska je ustavom zabranila GM proizvodnju, a do kraja godine očekuje se i da uvedu jasno obeležavanje genetski nemodifikovanih proizvoda.

Takođe, 14 zemalja duž Dunava su potpisale “Dunav soja deklaraciju” čiji je cilj da se bolje koriste domaći resursi i umanji zavisnost od uvezene GM soje. Srbija je ovu deklaraciju potpisala 2013. godine. I to bi mogla biti dobra polazna tačka za stvaranje jakog brenda, gde je potrebno ojačati lokalne proizvode, genetski nemodifikovane proizvode. Po mom mišljenju, meso proizvedeno u Srbiji je veoma dobro, i ako na njemu bude pisalo “hranjeno sojom kontrolisanog porekla i kvaliteta” dobijen je – jak domaći brend.

Prethodnih godina tržište se karakterisalo visokim cenama, značajnom potražnjom i profitima proizvođača. Kao posledica toga Srbija je prošle godine proizvela najviše soje u svojoj istoriji a ove godine zasejala rekordne površine od preko 200.000 hektara. Sorte koje sade seljaci u Srbiji su veoma adaptibilne i proizvod su domaćih instituta. To je važno zato što se na taj način podstiče upotreba sertifikovanog semena, i može se pratiti ceo proces uzgoja i biti siguran da je dobijeni proizvod stvarno bez GMO.

Takođe, i u Srbiji je moguće da proizvođači mesa, mleka, jaja označe svoje proizvode “Hranjeno Dunav sojom” oznakom kvaliteta, koja garantuje upotrebu genetski nemodifikovane soje proizvedene u regionu Dunava na održiv način, i pošalju jasnu poruku potrošačima.

U narednom periodu Srbija će mora ti da pronađe najadekvatniji odgovor na brojne izazove ukoliko želi da nastavi da bude lider u proizvodnji soje u Evropi ali i da iskoristi svoj jedinstveni položaj zemlje u kojoj su svo meso, mleko i jaja proizvedeni od životinja koje su hranjene sa domaćom sojom bez GMO.

Novosti