Najveći proizvođač mesa u Evropi, nemački “Tenis” zainteresovan je da kupi novosadsku industriju mesa “Matijević”, potvrdio je Tanjugu vlasnik kompanije Petar Matijević dodajući da bi, ukoliko do tog posla dođe, novac dobijen prodajom svoje firme uložio u beogradski PKB.
Kako je rekao, postoji mogućnost da Tenis kupi celu industriju mesa “Matijević”, da preuzme 51 odsto kompanije ili 49 procenata, dok beogradski mediji prenose da bi on celu svoju kompaniju prodao za oko 200 miliona evra.
“Cela industrija mesa Matijević vredi između 200 i 250 miliona evra. Ukoliko bih prodao 51 odsto, bio bih zadovoljan i sumom od 100 do 150 miliona evra”, rekao je Matijević i dodao da bi onda taj novac uložio u PKB.
Upitan kako će kupiti OKB kad je njegova prodaja obustavljena, Matijević je rekao da je u jedno siguran – da PKB ne može bez privatnog vlasništva da efikasno radi i opstane, preneo je B92.
Mediji su ranije, kada je raspisan tender za prodaju PKB preneli da su Petar Matijević, ali i Miodrag Kostić zainteresovani za kupovinu.
Matijević je tada rekao da bi kupio taj kombinat ako cena bude niža.
Predsednik Nezavisnog sindikata u PKB Nikola Lazić smatra da je odluka da se obustavi drugi krug privazacije PKB-a dobra i ističe da bi za to preduzeće najbolje bilo da se ne prodaje.
Kako kaže, “i najave da bi Matijević mogao da uloži novac u kupovinu tog preduzeća za PKB su štetne”.
“Takve izjave nam škode, kao što nam je štetio i prvi pokušaj prodaje jer onda mnogi poverioci gledaju na PKB isključivo kao preduzeće koje ide na prodaju, a mi mislimo da ga ne treba prodavati”, rekao je Lazić.
Sindikati su i ranije isticali da se protive predloženom modelu privatizacije tog kombinata i prodaji dela njegove imovine.
Lazić kaže da razume da postoje zainteresovani za kupovinu kombinata, jer je to zdravo, prem a njegovim rečima, preduzeće sa održivim poslovanjem i ozbiljnom imovinom.
Sindikat smatra, kako je naveo, da bi najbolje bilo sprovesti konverziju imovine i kapitala nekom državnom poveriocu.
To bi bilo bolje nego da se preduzeće prodaje, kaže Lazić i ističe da bi bilo veoma važno da se reši problem dugova koji su nastali još devedesetih godina, a koji iznoze 57 miliona evra, od čega je 30 miliona dug državnim poveriocima, a 27 miliona su dugovi bankama i dobavljačima.
Lazić ističe da je PKB “dobar resurs i da nema gubitke, već samo zaostale dugove”.
Kako kaže, važno je da se u kratkom roku reši status imovine PKB-a jer ima dosta nefunkcionalne imovine, kao i zaostalih dugova.
Agencija za privatizaciju objavila je 31. decembra prošle godine javni poziv za prodaju imovine PKB-a, a početna cena je bila 51 odsto procenjene vrednosti stalne imovine – oko 154 miliona evra.
Prodaja je trebalo da bude obavljena javnim nadmetanjem, ali na otvaranju ponuda 2. marta ove godine nije bilo zainteresovanih.
Drugi krug privazacije PKB-a neće biti sproveden, jer su odbornici Skupštine grada prošle nedelje doneli odluku kojom prestaje da važi ona prethodna o modelu i metodu privatizacije tog kombinata.
Kako je navedeno u obrazloženju odluke koju je Grad usvojio prošle nedelje, po zakonu, Ministarstvo privrede upućuje zahtev PKB-u za novi popis i procenu tržišne vrednosti celokupne imovine i obaveza i kapitala sa stanjem na dan 31. decembra poslednje poslovne godine, ukoliko je od popisa i procene proteklo 12 meseci.
Rukovodstvo PKB-a navodi da je sve u nadležnosti Grada Beograda i Ministarstva privrede, te da se nadaju da će se u narednom periodu naći najbolje rešenje za PKB.
