Evropska agencija za životnu sredinu upozorava da će se posledice klimatskih promena najviše odraziti na područje Mediterana i jugoistočne Evrope, gde se očekuju razdoblja jačih suša
“Promene u temperaturi i količini padavina, kao i klimatski ekstremi već utiču na produktivnost useva i uzgoja stoke u Evropi”, kaže Blaž Kurnik, stručnjak za uticaj klimatskih promena u Evropskoj agenciji za životnu sredinu (EEA).
“Predviđanja pokazuju povećanje ekstrema vremenskih uslova i klimatskih prilika širom kontinenta. Vrednost cene zemljišta će se do 2100. godine smanjiti za više od 80 odsto u nekim regionima na jugu Evrope, što bi moglo dovesti i do napuštanja zemljišta”, kaže Kurnik.
Najmanje 22 miliona evropskih poljoprivrednika moglo bi osetiti posledice ekstremnih klimatskih uslova, što bi moglo uticati na 44 miliona poslova. Evropa proizvodi jednu osminu žitarica u svetu, dve trećine svetskih vina i tri četvrtine svetskog maslinovog ulja. Klimatske promene predstavljaju izazov u kojem će sposobnost prilagođavanja igrati značajnu ulogu.
Padavine na severu Evrope, koje su u porastu sve od ’60-tih godina, rastu 70mm po deceniji, a na jugu padaju i do 90mm po deceniji. Kurnik kaže kako će se klimatske promene loše odraziti na poljoprivredu u mnogim delovima Evrope. “Regije za koje se predviđa da će biti najviše zahvaćene su Mediteran i jugoistočna Europa, najviše zbog smanjenja padavina i viših temperatura, što će zajedno proizvesti duže i intenzivnije suše te nestašicu vode”, kaže Kurnik.
Jake kiše koje će dovesti do poplava poljoprivrednog zemljišta mogle bi povećati učestalost i do 35 odsto u središnjoj i istočnoj Evropi, pokazuje najnoviji izveštaj Evropske agencije za životnu sredinu. U poslednjih 40 godina porast temperatura je omogućio proširenje useva u severnije krajeve, što je trend koji će se, prema njihovim dugoročnim prognozama, i nastaviti.
