Mere preduzete u cilju zaštite pčela i leptira te sprečavanja njihovog izumiranja širom Evropske unije, ali i šire, uglavnom su neefikasne, zaključio je Evropski revizorski sud
Podsećamo, kako bi se suprotstavila trendu i podržala politike vezane za okolinu, poljoprivredu i zdravstvo na nivou Evropske unije i nacionalnim nivoima, Evropska komisija predstavila je 2018. godine Inicijativu Evropske unije za oprašivače, prvu sveobuhvatnu na njenom nivou, a koja se bavi divljim insektima oprašivačima.
Ipak, izgleda kako ona i nije donela baš neke koristi. “Trenutno važeće zakonodavstvo uključuje procene rizika zasnovane na smernicama koje su zastarele i loše usklađene sa zakonskim zahtevima i najnovijim naučnim saznanjima”, istaknuto je u izveštaju.
U Evropskoj uniji 78 odsto vrsta divljeg cveća i 84 odsto poljoprivrednih vrsta bar delimično zavisi od oprašivanja uz pomoć insekata. Ono omogućuje veću raznolikost i veći kvalitet voća, povrća, orašastih plodova i semenki. Iako ne postoji dovoljno podataka za stvaranje jasne slike, postoje dokazi o značajnom padu broja oprašivača, prvenstveno zbog delovanja čoveka.
Najviše podataka dostupno je o pčelama i leptirima i oni pokazuju da je jedna od deset vrsta u Evropi u opasnosti od izumiranja.
Pčelari u zapadnoj Evropi takođe su zabeležili značajan pad i gubitke u kolonijama tokom poslednjih 15 godina, a evropski zakonodavci poručili su kako ovaj trend ugrožava 76 odsto proizvodnje hrane, objavila je Evropska agencija za sigurnost hrane. Revizori su čak otkrili kako su EU pravila o pesticidima glavni uzrok gubitka oprašivača.
Iako su neke vrste delimično ili potpuno zabranjene, između 2013. i 2019. godine dodeljeno je 206 odobrenja za hitne slučajeve za upotrebu tri neonikotinoidna insekticida, iako je njihova primena ograničena od 2013. godine, a regulatori EU zabranili su njihovu upotrebu na otvorenom u 2018. godini, što znači da se mogu koristiti samo u zatvorenim staklenicima.
Kako bi zaštitili pčele, Komisija je odlučila da smanji upotrebu hemijskih pesticida za 50 odsto i đubriva za 20 odsto do 2030. godine.
Invazivne strane vrste poput žutonogog stršljena (Vespa velutina) i bolesti poput parazita posebno su opasne za pčele.
Klimatske promene i porast temperature, kao i ekstremni vremenski uslovi takođe su još jedan faktor koji treba uzeti u obzir.
