Posle 1. januara naredne godine, kada na snagu stupe propisi o potpunoj liberalizaciji tzržišta, mesare u Srbiji biće preplavljene uvoznim mesom.
Vukoje Muhadinović, direktor Industrije mesa Topola, objašnjava za „Blic“ da je problem u tome što većina klanica u Srbiji radi takoreći na crno i uvozi mesokojem je prošao rok trajanja i samim tim nudi niže cene od onih koje domaće tržište realno može da ponudi.
– Zato će ovde ući oni evropski proizvođači koji imaju snagu da izdrže te damping cene i da se nose s nelojalnom konkurencijom. Mi koji tržišno poslujemo bićemo u problemu jer ćemo biti pritisnuti ne samo sivom ekonomijom nego i stranom konkurencijom – tvrdi Muhadinović.
Za nešto više od sto dana u Srbiju će bez carina ulaziti svi industrijski proizvodi, ali i dobar deo poljoprivrednih. Dosadašnja liberalizacija tržišta je pokazala da potrošači neće osetiti boljitak, a privreda će biti u problemu jer se nije spremila za utakmicu.
Od kada su 2009. godine počele fazno da se snižavaju carine na uvoznu robu, građani Srbije u ponudi nisu dobijali jeftiniju hranu, što je bilo za očekivati.
Primera radi, iako su 1. januara ove godine spuštene carine na uvoz mesa, mesnih i mlečnih prerađevina, a na neke proizvode poput margarina, testenine, sladoleda ukinute, nijedna od ovih namirnica nije pojeftinila.
– Trenutno je uvozno mleko kod nas skuplje nego u Nemačkoj. Skuplje su i testenine, mesne i mlečne prerađevine. To znači da spuštanje carina samo po sebi ne znači ništa ako ne uslede mere na razbijanju monopola, raskrinkavanju uvozničkog lobija, uvođenju standarda i omogućavanju konkurencije na tržištu – tvrdi za „Blic“ Edina Popov, predsednica Asocijacije potrošača Srbije.
U Ministarstvu poljoprivrede kažu za „Blic“ da će proizvodi koji su strateškog značaja, poput mesa, mleka, brašna, šećera i ulja, i nakon 2014. godine, kada na snagu stupi potpuna liberalizacija tržišta, imati određen nivo zaštite.
Tako će, primera radi, sveže goveđemeso i dalje imati carinu na uvoz od12 posto, svinjsko 9,8 posto, a mesood živine oko 4,5 posto. Jogurt će biti zaštićen carinom od oko tri odsto, maslac i mlečni namazi 12 posto, a sir 10,7 posto.
Milan Prostran, agroekonomista, tvrdi da bi potrošači narednih godina, bez obzira na pomenutu zaštitu, mogli da očekuju ove proizvode iz uvoza po povoljnijim cenama.
– Od 2015. godine se ukidaju sve proizvodne kvote i tada će nastati rat u sektoru mleka tako što će svaka zemlja moći da proizvede koliko hoće. Bogate zemlje će s nižim cenama da bi pridobile kupce napasti sva tržišta, pa i srpsko – tvrdi Prostran.
Blic
