Programi zaštite od poplave treba da uključe ne samo stručna lica, već i građanje koji svojim idejama i aktivnostima mogu da doprinesu njihovoj efikasnosti.
Zamenik direktora Odseka za urbano planiranje Amsterdama Zef Hemel koji je gost Beogradske internacionalne nedelje arhitekture (BINA), naime, smatra da je potrebno da, pored sistema za odvod vode i jakih nasipa, u sistem zaštite bude uključena cela populacija, kako bi se neprilike koje su prethodnih dana zadesile Srbiju sprečile, a problemi dugoročno rešili.
“Ljudi treba da budu svesni da poseduju moć da učine nešto u rešavanju problema, posebno ako se u to uključe hiljade i hiljade ljudi”, rekao je Hemel. On je istakao da ova solidarnost, koja sada postoji u zemlji, kada svako pomaže svakom, treba da se nastavi i posle nesreće.
Govoreći o Amsterdamu, ali i zapadnom delu Holandije, koji je izgrađen ispod nivoa mora, Hemel je rekao da se u toj zemlji svi bave pitanjima bezbednosti, posebno sada kada se svet suočava i sa posledicama klimatskih promena. Dodao je da je cela populacija upoznata i svesna tih problema.
“Prethodnih godina palo je izuzetno mnogo kiše i zato je Holandija pokrenula program svojevrsne ‘otpornosti na kišu’ (rainproof), u kome su svi morali da urade nešto kako bi zaštitili grad. Država se i dalje bavi ovim pitanjima i postavlja nasipe”, precizirao je Hemel.
On je objasnio da je to, između ostalog, podrazumevalo da građani sami sakupljaju kišnicu i stvaraju skladišta vode na krovovima zgrada.
Hemel, koji će večeras u okviru Beogradske internacionalne nedelje arhitekture BINA u Kulturnom centru Beograd održati predavanje na temu otvoreno planiranje, rekao je da to podrazumeva uključivanje što više ljudi u taj proces, što ga čini održivijim.
To je novi pristup koji objedinjuje različite ideje što većeg broja ljudi u “slagalicu koja treba da bude rešena”.
Tanjug
