Mikroplastika u poljoprivrednom zemljištu može da menja hemijski sastav tla, vezuje metale i utiče na njihovu biodostupnost biljkama, čime se potencijalno povećava rizik od unošenja toksičnih elemenata u lanac ishrane, upozorava tim sa Hemijskog fakulteta u Beogradu
Profesorka Jelena Mutić za portal Forbes Srbija navodi da mikroplastika u poljoprivredi najčešće potiče od plastičnih proizvoda koji se svakodnevno koriste na gazdinstvima – folija, plastenika, ambalaže, cevi za navodnjavanje, rezervoara i druge opreme. Pod uticajem vetra i kiše, takve čestice mogu sa zemljišta dospeti u reke, a potom i u mora i okeane.
Kako ističe, posledice ovakvog zagađenja još nisu dovoljno istražene, posebno kada je reč o zemljištu, koje je manje proučavano od vodenih sredina. Tim sa Hemijskog fakulteta je, prema njenim rečima, objavio rezultate koji pokazuju da mikroplastika može da menja mobilnost metala u zemljištu, odnosno da pojedine toksične elemente učini dostupnijim biljkama.
Posebno je ukazano na polistiren, koji može da podstakne usvajanje pojedinih potencijalno toksičnih elemenata. Stručnjaci upozoravaju da to otvara dodatna pitanja o dugoročnim posledicama po bezbednost hrane i zdravlje ljudi, u uslovima sve šire upotrebe plastičnih proizvoda i ambalaže za jednokratnu upotrebu.
Zagađenje plastikom je, ističe, ozbiljan problem koji zahteva usklađeno delovanje svih nas. Naučne zajednice, vlade, privatnog sektora, regulatornih tela, potrošača i civilnog društva.
”Neophodne su fundamentalne promene u oblasti upravljanja plastičnim ambalažnim otpadom i plastikom uopšte. To je jedino moguće uz nove pristupe za transformisanje toka plastičnih materijala uz primenu koncepta cirkularne ekonomije“, zaključuje Mutić.
Foto: Pexels
