Srpska poljoprivreda, tradicionalno jedan od oslonaca domaće ekonomije, već više od decenije praktično stagnira, dok stočni fond ubrzano opada, produktivnost zaostaje za Evropskom unijom, a cene hrane gotovo su dostigle evropski prosek. Istovremeno, država za podršku agraru izdvaja rekordna sredstva, ali njihov sadašnji model ne daje očekivane rezultate, upozorava Fiskalni savet Republike Srbije u najnovijoj studiji, uz predlog desetogodišnje reforme agrarne politike

U analizi „Poljoprivreda Srbije između stagnacije i reforme: proizvodnja, cene i agrarna politika“, Fiskalni savet daje izrazito nepovoljnu ocenu dosadašnjih kretanja u domaćem agraru i upozorava da se bez temeljne promene sistema subvencija, modernizacije proizvodnje i jačanja institucija teško može očekivati ozbiljniji zaokret.

Prema podacima iz studije, dok je ostatak srpske privrede tokom prethodnih desetak godina realno porastao za skoro 40 odsto, bruto dodata vrednost poljoprivrede zabeležila je blagi pad od 0,4 odsto. Istovremeno je poljoprivredna proizvodnja u zemljama Centralne i Istočne Evrope, odnosno grupi CIE-11, u proseku porasla za oko 11 odsto.

Produktivnost tek trećina proseka EU

Jedan od najvećih problema domaćeg agrara jeste izuzetno niska produktivnost rada. Prema Fiskalnom savetu, produktivnost po jedinici rada u poljoprivredi Srbije iznosi svega 32,7 odsto proseka Evropske unije.

I prosečni prinosi po hektaru za oko četvrtinu su niži nego u EU, dok su zemlje Centralne i Istočne Evrope tokom prethodne decenije, zahvaljujući ubrzanom tehnološkom razvoju, uspele da prestignu Srbiju.

Poseban problem predstavlja zastarelost mehanizacije. Čak 90 odsto traktora i 76 odsto kombajna starije je od deset godina, što direktno utiče na produktivnost, troškove i mogućnosti uvođenja precizne i savremene poljoprivrede.

Stočni fond manji gotovo četvrtinu

Najdramatičnije promene zabeležene su u stočarstvu. Ukupno brojno stanje stoke u Srbiji smanjeno je za čak 23,9 odsto.

Najveći pad registrovan je kod koza – 39,4 odsto, zatim kod svinja – 26,8 odsto, dok je broj goveda smanjen za 21,2 odsto.

Takva kretanja promenila su i spoljnotrgovinsku poziciju zemlje. Srbija, koja je svojevremeno bila prepoznatljiva kao neto izvoznik pojedinih stočarskih proizvoda, danas sve više zavisi od uvoza mesa i mlečnih proizvoda kako bi zadovoljila domaću tražnju.

Sa slabljenjem stočarstva povezano je i veliko smanjenje površina pod livadama i pašnjacima. Između dva popisa poljoprivrede, 2012. i 2023. godine, njihove površine smanjene su za čak 34,2 odsto, odnosno približno 240.000 hektara.

Broj muznih krava pao 28,5 odsto

Kriza je naročito vidljiva u proizvodnji mleka. Ukupna proizvodnja mleka smanjena je za 8,4 odsto, dok je broj muznih krava opao čak 28,5 odsto.

Istovremeno, statistika beleži rast mlečnosti po kravi od 28,5 odsto, ali Fiskalni savet upozorava da taj podatak ne predstavlja pravi tehnološki napredak sektora.

Rast prosečne mlečnosti velikim delom je posledica gašenja manjih, slabije produktivnih porodičnih farmi, posebno južno od Save i Dunava, zbog čega su u statistici ostala zastupljenija veća i produktivnija gazdinstva.

Poljoprivrednici sve stariji, mladih svega pet odsto

Uz tehnološko zaostajanje, domaća poljoprivreda suočava se i sa snažnom demografskom erozijom.

Udeo nosilaca poljoprivrednih gazdinstava starijih od 65 godina porastao je na gotovo 45 odsto, dok mlađi od 35 godina čine svega oko pet odsto.

Takva starosna struktura dodatno otežava modernizaciju, investicije, ukrupnjavanje proizvodnje i prenos gazdinstava na nove generacije.

Cene hrane gotovo kao u EU, standard upola manji

Problemi u poljoprivredi ne pogađaju samo proizvođače. Fiskalni savet upozorava da ih građani direktno osećaju kroz visoke cene hrane.

U 2024. godini nivo cena hrane u Srbiji dostigao je čak 96,6 odsto proseka Evropske unije, dok je opšti nivo cena u zemlji bio na oko 60 odsto evropskog proseka.

Istovremeno, realni životni standard Srbije, meren BDP-om po stanovniku prema paritetu kupovne moći, iznosio je svega 51,8 odsto proseka EU.

Problem je posebno izražen zato što domaćinstva u Srbiji približno trećinu ukupne potrošnje izdvajaju za hranu, pa visoke cene najviše pogađaju građane sa najnižim prihodima.

Đubrivo skuplje 95 odsto, pad cena sporo stiže do potrošača

Fiskalni savet ocenjuje da uzroke visokih cena treba tražiti na oba kraja lanca snabdevanja – i kod inputa za poljoprivrednu proizvodnju i u preradi i trgovini.

Cene mineralnih đubriva u Srbiji su od 2020. do 2025. godine porasle za čak 95 odsto, dok je rast u EU u istom periodu iznosio oko 60 odsto. Visoki troškovi đubriva, semena i drugih inputa značajno podižu cenu primarne proizvodnje, pri čemu se ukazuje i na visoku koncentraciju uvoznika i distributera na tržištu.

Sa druge strane, u maloprodajnom i prerađivačkom lancu prisutna je izražena cenovna asimetrija – rast cena sirovina brzo se prenosi na potrošače, dok se pad cena na domaćem ili svetskom tržištu prenosi mnogo sporije i nepotpunije.

Za poljoprivredu se godišnje izdvaja oko 1,4 milijarde evra

Fiskalni savet ocenjuje da ključni problem srpske agrarne politike više nije nedostatak novca, već način na koji se raspoloživa sredstva koriste.

Država za budžetske subvencije poljoprivredi izdvaja oko jedan odsto BDP-a, dok ukupna podrška, kada se uračunaju lokalna davanja i poreske olakšice za gorivo, dostiže približno 1,5 odsto BDP-a, odnosno oko 1,4 milijarde evra godišnje.

Međutim, oko 80 odsto sredstava i dalje odlazi na direktna davanja vezana za obim proizvodnje, poput premije za mleko ili regresiranja goriva, dok investicije u modernizaciju zauzimaju znatno manji deo agrarnog budžeta.

Zbog toga Fiskalni savet ne predlaže smanjenje ukupne podrške poljoprivredi, već njeno potpuno prekomponovanje tokom narednih deset godina.

Prva faza: 18.000 dinara po hektaru bez pravdanja računima

U prvoj fazi reforme, koja bi trajala jednu do dve godine, trebalo bi stabilizovati postojeći sistem.

Osnovna podrška po hektaru od 18.000 dinara trebalo bi, prema predlogu Fiskalnog saveta, jasno da se definiše kao dohodovna podrška i da se isplaćuje bez obaveze poljoprivrednika da je pravdaju fiskalnim računima za repromaterijal.

Obaveza pravdanja računima, uvedena u februaru 2026. godine, u studiji je ocenjena kao nepovoljna praksa koja odstupa od savremenih evropskih sistema podrške.

Istovremeno se predlaže uvođenje dopunske redistributivne podrške, odnosno CRISS plaćanja za prvih deset hektara, kako bi veći deo pomoći bio usmeren ka malim i srednjim porodičnim gazdinstvima.

U ovoj fazi trebalo bi pokrenuti i pilot-projekte eko-šema i programa za unapređenje dobrobiti životinja.

Premija od 19 dinara po litru mleka trebalo bi postepeno da nestane

Druga faza reforme, u periodu od treće do pete godine, podrazumevala bi ozbiljniju promenu strukture subvencija i uvođenje novih standarda.

Deo direktnih plaćanja trebalo bi preusmeriti ka ekološkim praksama, poput plodoreda, pokrovnih useva i racionalnije upotrebe mineralnih đubriva.

Predviđa se i postepeno napuštanje sadašnje linearne premije za mleko od 19 dinara po litru, jer takav model nije dugoročno kompatibilan sa pravilima Evropske unije i Svetske trgovinske organizacije.

Umesto plaćanja isključivo po količini, subvencije bi se sve više vezivale za kvalitet mleka, higijenske i bakteriološke parametre i standarde dobrobiti životinja.

Obuhvat CRISS plaćanja tada bi bio povećan sa deset na prvih 20 hektara.

Do deset godina za potpuno usklađivanje sa ZPP EU

U trećoj fazi, od šeste do desete godine reforme, Srbija bi trebalo da uspostavi moderan sistem agrarne podrške potpuno usklađen sa Zajedničkom poljoprivrednom politikom Evropske unije – ZPP.

Fiskalni savet predlaže da investicije tada čine najmanje 25 odsto ukupnog agrarnog budžeta, dok bi najmanje 35 odsto tih sredstava trebalo usmeriti na dodatne ekološke i klimatske mere i unapređenje dobrobiti životinja.

Bez LPIS-a, komasacije i navodnjavanja nema ozbiljne reforme

Fiskalni savet upozorava da promena sistema subvencija sama po sebi neće biti dovoljna ukoliko ne budu rešeni dugogodišnji institucionalni i infrastrukturni problemi.

Jedan od prioriteta je uspostavljanje funkcionalnog LPIS sistema za elektronsku identifikaciju poljoprivrednih parcela, kao i integrisanog administrativnog i kontrolnog sistema – IACS.

Bez njih država ne može efikasno da kontroliše korišćenje zemljišta, primenu ekoloških pravila niti pravilnost isplate evropskog tipa subvencija.

Jednako važna je i komasacija, odnosno ukrupnjavanje izrazito isparcelisanog zemljišta, bez čega su ograničene mogućnosti za korišćenje savremene mehanizacije, preciznu poljoprivredu, efikasno navodnjavanje i smanjenje transportnih troškova.

Navodnjavanje pokriva svega šest odsto potencijalnih površina

Fiskalni savet ukazuje i na veoma skroman obuhvat navodnjavanja.

Sistemi u javnoj svojini trenutno pokrivaju svega oko šest odsto potencijalno navodnjavanih površina, dok je realizacija ranije utvrđenih planova dostigla tek približno 30 odsto.

Uz ulaganja u sisteme za navodnjavanje, potrebna su i mnogo veća izdvajanja lokalnih samouprava za asfaltne i atarske puteve, kako bi se poljoprivrednicima omogućio kvalitetniji pristup parcelama i smanjili troškovi proizvodnje.

Uprave bez dovoljno zaposlenih, laboratorija za mleko još nije potpuno funkcionalna

Posebno upozorenje odnosi se na slabe administrativne kapacitete institucija zaduženih za sprovođenje agrarne politike.

Ključne institucije, poput Uprave za agrarna plaćanja i Uprave za veterinu, imaju i do 25 odsto manje zaposlenih u odnosu na sistematizovani broj radnih mesta.

Fiskalni savet kao jedan od prioriteta izdvaja i potpuno osposobljavanje Nacionalne referentne laboratorije za kontrolu kvaliteta mleka, koja raspolaže opremom i osnovnim tehničkim uslovima još od 2016. godine, ali i dalje nije u punoj funkciji.

Zaključak studije je da Srbiji nije potreban novi ciklus kratkoročnih i često promenljivih mera, već predvidiva agrarna politika sa jasnim desetogodišnjim pravcem.

Ukoliko budu modernizovana gazdinstva, unapređena infrastruktura, ojačane institucije i novac iz subvencija usmeren ka investicijama, kvalitetu i produktivnosti, reforma poljoprivrede mogla bi, prema Fiskalnom savetu, da doprinese ne samo većem ekonomskom rastu već i nižim cenama hrane, a time i višem životnom standardu građana.