Gotovo polovina od ukupno devet miliona tona robe, koliki je godišnji promet na rekama, završi u sivoj zoni, zbog čega je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture uvelo kontrole, a inspekcije već tri meseca rade u svako doba dana, čak i noću ili vikendom.

Rezultat ove akcije je da 95 odsto ugostiteljskih i privrednih splavova, kao i 80 odsto čamaca u Beogradu ima dozvolu, rekao je pomoćnik ministra za inspekcijske poslove Aleksandar Simić, nakon preksinoćne kontrole nekoliko plovila. Prema njegovim rečima, samo na ime registracija splavova restorana, u budžet se slilo 100 miliona dinara, dok se od napisanih kazni, ako se sve naplati, može očekivati priliv od još 100 miliona.

Međutim, nezakonite radnje ne odvijaju se samo na splavovima već se mnogo više novca koje država gubi zbog crnog tržišta utopi u rekama. Nije nikakav tajna da su reke bile godinama glavna magistrala sivog tržišta nafte i naftnih derivata, teškog desetinama miliona evra, kao i mnoge druge akcizne i neakcizne robe. I sada se, govore podaci carine, policije, poreznika i inspektora, švercuje naftom, cigaretama, drogom a nelegalna trgovina nije strana ni trgovcima žitaricama i đubrivom.

– Kontrolišemo sve plovne objekte na rekama i pokušavamo da dovedemo u red nešto o čemu se decenijama ćutalo ili se nije do kraja sprovodilo – rekao je nedavno pomoćnik ministra građevine, saobraćaja i infrastrukture zadužen za inspekcijski nadzor Aleksandar Simić navodeći primere šljunkara na kojima su inspektori i carinici otkrili plovne objekte bez potrebne dokumentacije i nadzora. Kazne za takav prekršaj idu do dva miliona dinara za privredne subjekte, kazao je on.

Nedavno su blizini Grocke otkriveni čamci puni veštačkog đubriva, koje je pretovareno sa jednog ukrajinskog broda. Kako se nezvanično može čuti veštačko đubrivo se najviše krijumčari u zoni Smedereva i Kovina, jer se tajno istovara sa brodova na obe obale Dunava. Brodovima iz Moldavije, Rusije, Ukrajine, Bugarske i Rumunije krijumčari se i građevinsko gvožđe, ali i kukuruz, soja i pšenica. Njima se snabdeva crno tržište u Novom Sadu, Beogradu i okolini, Donjem Milanovcu i posebno u Smederevu.

Procenjuje se da se za godinu dana samo na rečnim brodovima koji prevoze žitarice i druge poljoprivredne proizvode prošvercuje robe za oko 3,75 miliona evra. Ukrade se jedan odsto od 2,5 miliona tona ove robe, koliko se u proseku prevozi brodovima na rekama u Srbiji.
– Najviše je kukuruza na crno jer njega najviše i ima, potom pšenice, soje i suncokreta, ali krade se i sva ostala roba od bele tehnike do šećera, nafte i veštačkog đubriva, kaže direktor “Žita Srbije” Vukosav Saković iznoseći računicu po kojoj se od 2,5 miliona tona ukrade procenat, to jest 25.000 tona žitarica.

Ako se to pomnoži sa 150 evra koliko prosečno košta tona neke od žitarica, dobija se računica koja nikako ne bi trebalo da bude zanemarljiva, naglašava Saković dodajući da jedan procenat uopšte nije malo jer su prihvatljivi manjkovi do sada bili najviše do 0,5 odsto.
Inače, sve manjkove do trenutka dok se roba ne utovari snose vlasnici, a kad se istovari u brodove, manjak obično ide na teret kupca ili zavisi od dogovora.

Odzvonilo nelegalnom pesku

Prvi put se popisuju sva mesta duž reka na kojima se nezakonito pretovaruje i deponuje pesak i šljunak, u cilju sprovođenja novog zakona i uredbe o uslovima po kojima treba da postupaju luke, izjavila je pomoćnica ministra za vodni saobraćaj Leposava Sojić. – Samo na teritoriji Beograda ima 41 lokacija na kojoj se odvija trgovina van kontrole ovog ministarstva i Agencije za luke. Popisane su sve takve lokacije na Dunavu i Savi (Novi Sad, Apatin, Bezdan, Smederevo, Sremska Mitrovica, Šabac), kako bi se sa ovom praksom prestalo u cilju smanjenja sive ekonomije u rečnom saobraćaju.

Dnevnik