Mikološko-gljivarski savez Srbije (MGSS) upozorava na opasnost od izgradnje malih hidroelektrana. Ovi objekti na rekama dovode do sušenja šuma, a korist imaju samo njihovi vlasnici. Lišće bi uništilo šume da nema pečuraka
Izgradnja malih hidroelektrana nikome, osim vlasnicima, neće ništa dobro doneti, upozoravaju iz Mikološko-gljivarskog saveza Srbije.
– Mini-hidroelektrane narušavaju vode, a nedostatak dovodi do sušenja šuma i uništavanja gljiva – objašnjava predsednik ovog saveza Zoran Jelenković. – Da ne spominjemo rakove i ribe, koji će takođe nestati. Njihovom izgradnjom uništava se priroda u krugu od deset kilometara. I nije problem što se uništavaju samo komercijalne gljive, već i sve druge koje postoje, jer su one pravi ekolozi prirode. Razlažu sve. Samo bi lišće ugušilo šume da nema pečuraka.
Mini-hidroelektrane na Kopaoniku i u Jošaničkoj Banji već ozbiljno ugrožavaju biljni i životinjski svet u ovom delu Srbije, a prete i da ugroze turizam na najpoznatijoj srpskoj planini. U prečniku od pet kilometara, od svake hidroelektrane, ekosistem se polako gasi, pa se posledice tek očekuju, objašnjava Jelenković.
Na području Braničevskog okruga završava se gradnja jedne mini-hidroelektrane, na reci Mlavi, kod Žagubice. U pripremi je gradnja još dve. Kako nam je rekao Marko Blagojević, predsednik petrovačkog Udruženja gljivara i ljubitelja prirode “Vilino kolo”, njihovo obraćanje nadležnima nije urodilo plodom.
– Krajem oktobra prošle godine, u okviru saveza koji čini 15 gljivarskih, goranskih i ekoloških udruženja, obratili smo se dopisima Vladi Srbije, Ministarstvu zaštite životne sredine i Zavodu za zaštitu prirode, ali reakcije nije bilo – govori Blagojević.
Prema rečima Vladana Miloševića, predsednika Ekološkog društva “Studenac” iz Krepoljina, elektranu u njihovom ataru podiže investitor iz Kragujevca, a naredne dve podići će investitor iz Niša. Ipak, mi ćemo i dalje voditi borbu protiv gradnje MHE, sve dok ona ne bude i zakonski zabranjena.
Svaka veštačka intervencija degradira prirodu
I U Pirotu postoji veliki broj gljivara, pojedinaca koji gotovo celo leto, u potrazi za vrganjima, lisičarkama, “srndaćima”, mirišljavkama provedu na Staroj planini. I oni su protiv izgradnje MHE.
– Svaka veštačka intervencija u prirodi odražava se na biljni i životinjski svet koji po pravilu bude degradiran – kaže Dragomir Mlađenović. – Nekada su posledice tih intervencije vidljive odmah, a ponekad je potrebno više vremena da bi se videli pogubni efekti ljudske intervencije i bahatosti. Naročito su opasne te takozvane derivacione mini-centrale, kojima se uništavaju delovi rečnih kanjona, što će reći kompletna flora i fauna.
