Direktor Udruženja “Žita Srbije” Vukosav Saković izjavio je da još uvek nisu prikupljeni svi podaci o tome kolike su površine pod žitima poplavljene, ali i da se radi o svega nekoliko procenata.
“Treba imati u vidu da bez obzira što je svakom svoja šteta i najveća i najvažnija, generalno, ukupno gledano, na nivou Srbije, ne očekujemo više od dva do tri odsto poplavljenih površina što se tiče ozimih useva”, kazao je Saković Tanjugu.
On je naveo da su ozimi usevi – pšenica, ječam i uljana repica iz zime, koja je bila blaga, izašli u “dobroj kondiciji”, a kiše su došle na vreme, tako da nije bilo posledica suše.
Saković je međutim, upozorio da bi velike padavine i puno vode mogle da prouzrokuju pojavu određenih bolesti na usevima, tako da će, dodao je, zaštitari sigurno imati posla da bi sačuvali i dobar kvalitet i prinose.
“Što se šteta tiče, to je vezano za ona područja, koja su poplavljena, najvise oko slivova obe Morave, i južne i zapadne”, rekao je Saković.
Kada je reč o prolećnoj setvi, ona je u slučaju šećerne repe u potpunosti završena, soja i suncokret su zasejani na oko 90 odsto planiranih površina, a kukuruz na 80 odsto.
“Setva je završena pre poslednjih padavina, usevi se nalaze u fazi nicanja, a nastavak sledi kada ratari budu mogli da uđu u njive”, ukazao je Saković, napomenuvši da se u nekim “prinudnim” uslovima seje čak i do kraja maja.
Šećerna repa je zasejana na 78.000 hektara, što je povećanje u odnosu na prošlu godinu, ali nisu sve površine ugovorene sa šećeranama.
Naime, procenjeno je da je 5.000 do 8.000 hektara “slobodnih” površina, odnosno šećerna repa koja će biti ponuđena onima koji najbolje plate, precizirao je Saković.
Očekuje se da će suncokret biti zasejan na ukupno 175.000 do 180.000 hektara, soja na 160.000 do 165.000 hektara, a kukuruz na 1,1 milion hektara, kazao je Saković.
Tanjug
