Poljoprivrednici Stiga zatražili su u jučerašnjem razgovoru sa ministarkom poljoprivrede Jelenom Tanasković da nađe kupca za više od milion tona pšenice. Tražili su i da se povećaju subvencije, rekao je poljoprivredni proivođač Nedeljko Savić
On je, posle razgovora poljoprivrednika sa Tansković, koja je na njihov poziv došla u Požarevac, rekao da ih je zamolila da sačekaju do 4. aprila.
“Tanasković je rekla da je u kontaktu sa ambasadorkom Kine u Srbiji sa kojom razgovara o izvozu milion tona pšenice u tu zemlju i da treba da sačekamo do 4. aprila”, rekao je Savić.
Dodao je da će poljoprivredni proizvođači čekati odgovor i da će odložiti protest koji je, zbog nezadovoljstva ekonomskom politikom države prema tom sektoru, bio najavljen za danas, blokadom mosta na Moravi.
Vlada Srbije je u martu prošle godine na predlog predsednika države Aleksandra Vučića zabranila izvoz pšenice, uprkos upozorenjima stručnjaka da je to nepotrebno jer je ima dovoljno za domaće potrebe i izvoz, jer je cena prelazila 40 dinara po kilogramu. Dva meseca kasnije dozvoljen je ograničen izvoz, u kvotama od 220.000 tona mesečno, ali su tražnja i cena počeli da padaju i poslednjih mesec dana kilogram na berzi košta oko 23,20 dinara bez poreza na dodatu vrednost, a tražnja je pala i prodaju se simbolične količine.
Savić je rekao da taj višak pšenice poljoprivrednicima sada stvara ogroman problem jer, ne samo da je nisu prodali i došli do novca pred prolećnu setvu, nego i zbog toga što je za tri meseca žetva i novi rod neće imati gde da smeste.
On je rekao da će robne rezerve otkupiti 50.000 tona od firmi, ali ne i od domaćinstava.
Od Tansković su, prema njegovim rečima, zatražili i da država značajno iznad sadašnjih 6.000 dinara po hektaru poveća subvencije i da pola od toga dodeljuje direktno po hektaru, a pola po kilogramu određenog proizvoda. Subvencije su 2010. godine iznosile 14.000 dinara po hektaru.
Tanasković je, kako je rekao, tražila da poljoprivrednici prijave parcele preko elektronskog sistema evidencije e-agrar kako bi država imala podatke o poljoprivrednim površinama i mogla da izračuna koliko bi koštali zahtevani modeli traženih subvencija.
“Poljoprivreda Srbije sa ovoliko velikim troškovima za repromaterijal, mineralno đubrivo i amortizaciju i s druge strane niskim cenama proizvoda i konkurencijom evropske privrede koja dobija gromne subvencije, nema šansu da preživi”, rekao je Savić.