Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine odbacilo je danas kritike izmena zakona o poljoprivrednom zemljištu i odlučno demantovalo tvrdnje da se njima predviđa prodaja poljoprivrednog zemljišta strancima.
Isključivi cilj izmene zakona je stvaranje preduslova za ponovno pokretanje poljoprivredne proizvodnje, saopštilo je ministarstvo.
Od početka svog mandata, prioritet svih prioriteta Vlade Republike Srbije i Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine je najurgentnije moguće saniranje svih posledica katastrofalno vođene agrarne politike u prethodnih 15 godina, navodi se u saopštenju.
Povodom tvrdnji da izmenama zakona o poljoprivrednom zemljištu mali poljoprivrednici neće imati zemlju za obrađivanje, treba istaći da je oni već u velikoj meri nemaju, kaže se u saopštenju.
Kako se dodaje, dugogodišnjom korupcijom i bezakonjem na lokalnom nivou značajan deo najkvalitetnijeg zemljišta konstantno izdavan istim licima godinama unazad, odnosno nije ni izdavan, već je ostajao navodno neizlicitiran, da bi potom ta lica bespravno i uz prećutnu saglasnost nadležnih pojedinaca u lokalnim samoupravama, ulazila na polja i bez naknade ih obrađivala.
Novim izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, neodgovorne lokalne samouprave će ubuduće ostati bez sredstava iz budžeta Republike Srbije, dok će se po prvi put uvesti kazne za uzurpatore, a nelegalni usevi biti uništeni, saopštilo je Ministarstvo.
U cilju obezbeđivanja velikih investicija, kao ključnog preduslova za brži razvoj agrara, izmene Zakona će obezbediti predvidljivo i pouzdano poslovno okruženje.
Po prvi put u istoriji, država je odlučila da deo svog poljoprivrednog zemljišta ponudi u otkup najugroženijoj grupi poljoprivrednika, malim proizvođačima. Svi koji u svom posedu imaju do 30 hektara, moći će da kupe na rate do 20 hektara državnog zemljišta na teritoriji jedinice lokalne samouprave na kojoj imaju prebivalište najmanje tri godine.
Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine u potpunosti demantuje netačne navode da se izmenama zakona poljoprivredno zemljište prodaje stranim pravnim i fizičkim licima.
Prodaja zemljišta stranim pravnim i fizičkim licima je apsolutno zabranjena kako po važećem zakonu, tako i prema Nacrtu Zakona o izmenama i dopunama Zakon o poljoprivrednom zemljištu.
Novim izmenama Zakona će isključivo državljani Republike Srbije koji su nosioci malog poljoprivrednog gazdinstva moći da kupe deo poljoprivrednog zemljišta.
Svaki put kada se učine napori u cilju uvođenja reda i iskorenjivanja hronične korupcije koja nije zaobišla ni sektor poljoprivrede i konačnog uspostavljanja pravednog sistema za sve, isti oni, koji su i odgovorni za takvo stanje svojim činjenjem ili nečinjenjem, se javljaju u ulozi sudije i daju sebi za pravo da komentarišu treba li ta borba Srbiji ili ne.
Pre početka procesa privatizacije, a koji je sprovođen prethodnih 15 godina, u Srbiji je postojao i uspešno radio 91 poljoprivredni kombinat i 108 poljoprivrednih dobara, od čega u Vojvodini 106 dobara i 36 kombinata. Danas nijedan kombinat, niti poljoprivredno dobro ne radi zbog katastrofalne agrarne politike Vlada do 2012. godine, podseća Ministarstvo.
Na taj način je oko 120.000 hektara završilo u rukama nekoliko pojedinaca, čime je država izgubila desetine miliona evra, a poljoprivredi Srbije je naneta nesaglediva i trajna šteta.
Osim navedenog, direktna posledica privatizacije kombinata je i gašenje oko pola miliona radnih mesta koja su obezbeđivali, uništena je visoko sofisticirana tehnologija, kao i stočni fond.
Takođe je ugašena kooperacija desetine hiljada stočara i na taj način je prekinuta ključna karika u lancu poljoprivredne proizvodnje i razvoja srpske ekonomije.
Poljoprivrednici nisu imali pravo učešća u privatizaciji, a upravo njihovim radom su podizani i kombinati i prerađivačka industrija. Na taj način su poljoprivredni proizvođači dovedeni u položaj građana drugog reda, dodaje se u saopštenju.
Tanjug
