Svi pesticidi koji se koriste u našoj zemlji registrovani su na osnovu valjane dokumentacije, tvrde u Upravi za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede, i napominju da će procedura usvajanja novog zakona o sredstvima za zaštitu bilja biti pokrenuta nakon konstituisanja nove vlade.
U Upravi je Tanjugu rečeno da nisu tačni navodi Udruženja proizvođača sredstava za zaštitu bilja (SECPA) da je 40 odsto pesticida registrovano na osnovu minimuma potrebne dokumentacije i da nose rizik, jer su nečistoće u tim pesticidima pod znakom pitanja.
Napomenuto je, takođe, da će procedura usvajanja novina u zakonu o sredstvima za zaštitu bilja biti pokrenuta nakon konstituisanja nove vlade i taj dokument, kako je rečeno, će biti usklađen sa novim setom propisa EU u toj oblasti.
“Te izmene i dopune zakona će se odnositi i na postupak registracije i održivu primenu pesticida što je osnova za proizvodnju bezbedne hrane, s obzirom na činjenicu da je EU od 2011. godine donela novi set propisa u ovoj oblasti”, navode u Upravi za zaštitu bilja.
Postupak registracije pesticida u našoj zemlji će, kako ističu, u potpunosti biti usklađen sa pravilima EU kada Srbija bude punopravna članica EU.
“U zemljama EU, na čiju se regulativu predstavnici udruženja SECPA pozivaju, kao i drugim razvijenim zemljama kao što su SAD, Japan, kompletna dokumentacija se dostavlja samo kod prve registracije sredstva za zaštitu bilja proizvedenog od nove aktivne supstance”, kažu u Upravi za zaštitu bilja.
Precizirali su, takođe, da posle isteka perioda zaštite patentnog prava za aktivnu supstancu svi ostali proizvođači koji žele da stave u promet sredstvo za zaštitu bilja na bazi te iste aktivne supstance, ne dostavljaju “kompletnu dokumentaciju”.
Ponavljanje ispitivanja je, kako objašnjavaju, sa stručne strane nepotrebno, a regulativama vezanim za dobrobit životinja i zabranjeno, s obzirom na to da se sva ispitivanja obavljaju na životinjama, uključujući i kičmenjake.
U skladu sa tim, u postupku registracije u zemljama EU, radi se provera hemijske ekvivalentnosti aktivne supstance a, ukoliko hemijska ekvivalentnost nije potvrđena, radi se procena toksikološke ekvivalentnosti.
“U našoj zemlji se još ne radi procena hemijske i toksikološke ekvivalentnosti na način kako je to propisano i kako se radi u zemljama EU jer nismo njena članica, nemamo ni pristup dokumentaciji prvih proizvođača aktivnih supstanci, ali i drugoj dokumentaciji, koja je, prema pravilima EU, dozvoljena samo zemljama članicama”, istakli su u Upravi za zaštitu bilja.
Dodaju i da je u Srbiji, za svaku aktivnu supstancu definisan minimum čistoće kao i maksimumi relevantnih i posebno nečistoća od toksikološkog značaja, koji su potpuno u skladu sa kriterijumima Evropske Unije i kriterijumima datim u FAO specifikacijama za određene aktivne supstance.
Takođe, podnosioci zahteva za registraciju sredstava za zaštitu bilja u našoj zemlji u obavezi su da dostave rezultate ispitivanja pet tipičnih proizvođačkih šarži i potvrdu o čistoći aktivne supstance.
Zahtevi vezani za čistoću aktivne supstance, ali i za prisustvo određenih nečistoća, dati su u Listi odobrenih supstanci, koja je u skladu sa zahtevima EU.
Lista aktivnih supstanci, koje su odobrene u Srbiji i od kojih se mogu proizvoditi sredstva za zaštitu bilja, usklađena je sa Listom odobrenih aktivnih supstanci na nivou EU.
U Srbiji toksikološke evaluacije obavljaju Poljoprivredni fakultet u Beogradu, Nacionalni centar za kontrolu trovanja VMA, Farmaceutski fakultet u Beogradu, Institut za pesticide i zaštitu životne sredine u Beogradu.
Kontrola sredstava za zaštitu bilja u Srbiji regulisana je zakonima i podzakonskim aktima i obavljaju je institucije koje je ovlastilo Ministarstvo poljoprivrede.
Bilo da se radi o aktivnoj supstanci ili sredstvu za zaštitu bilja, kontrola se radi kako u postupku registracije, tako i posle registracije, prilikom svakog uvoza i u svakoj fazi prometa.
Kada je reč o domaćim proizvođačima sredstava za zaštitu bilja, pri uvozu aktivnih supstanci kontrolu obavlja fitosanitarna inspekcija, ali i sami proizvođači u svojim laboratorijama.
Takođe, radi se i završna kontrola kvaliteta sredstva za zaštitu bilja dobijenog formulisanjem tih aktivnih supstanci. Fitosanitarna inspekcija, u svim fazama proizvodnje i prometa, ima pravo da obavi i dodatnu kontrolu, kako aktivnih supstanci tako i gotovih proizvoda domaćih proizvođača.
U vezi sa tvrdnjama SECPA da se “radi o neproverenim pesticidima”, u Upravi ističu da se prema podacima Privredne komore Srbije, u 2013. najviše uvozilo iz zemalja EU, što je oko 65 odsto vrednosti, zatim iz Kine – 19 odsto, Švajcarske sedam odsto i Izraela šest odsto.
Od ukupno 800 registrovanih sredstava za zaštitu bilja u Srbiji, oko 40 odsto je registrovano na osnovu minimuma potrebne dokumentacije, saopštili su juče predstavnici SECPA u Srbiji, koje okuplja vodeće svetske kompanije u toj oblasti.
Tanjug
