Srbija se nalazi na korak od otvaranja mogućnosti da koristi sredstva EU namenjena poljoprivredi i ruralnom razvoju koja u prvoj fazi iznose 11 miliona evra godišnje, rekla je danas šef pregovaračkog tima sa EU Tanja Miščević.
Miščević je objasnila da je Srbija na korak od dostizanja akreditacije za korišćenje sredstava koja su direktno namenjena za pomoć i podsticaj poljoprivrednoj proizvodnji.
U prvoj fazi ta sredstva iznose 11 miliona evra na godišnjem nivou, što je tek priprema za korišćenje strukturnih fonodova i sredstava iz Zajedničke poljoprivrredne politike koji su mnogo veći i značajniji, rekla je Miščević novinarima uoči početka konferencije “Agrarna politika Srbije” u organizaciji NIN-a.
Ona je ocenila da jedna od prvih odluka Vlade Srbije, nakon njenog formiranja, mora da bude reorganizacija Uprave za agrarna plaćanja, koja bi trebalo uskoro da dobije i akreditaciju, kako bi sredstva iz EU mogla da se koriste za poljoprivredu.
Prema njenim rečima, Uprava će se nalaziti u Beogradu, a ne u Šapcu kao do sada, zbog lakše organizacije, navodeći da će svake godine broj ljudi koji rade u toj Upravi biti povećavan, “kako bi posao mogao da se obavlja na najbolji način”, što podrazumeva dodatna sredstva i investicije koje prema proračunima Ministarstva poljoprivrede iznose 1,6 miliona evra.
Miščević je dodala da je to velika investicija, ali da su sredtstva za pomoć poljoprivredi već obezbeđena. Na skrinigu se pričalo o standardima bezbednosti hrane koji su, kako je rekla, brojni i zahtevaju dosta investicija, referentne laboratorije i kontrolu svega što je dogovoreno u standardima EU. Ona je rekla da su na skriningu u Briselu prošle nedelje radili analitički pregled razvoja sela i ruralnih područja, što je prva faza Poglavlja 11.
Razgovaralo se, kako je dodala, i o pitanju organizacije zajedničkog tržišta poljoprivednih proizvoda.
– Poljoprivredni proizvodi su drugačiji i zbog njihove specifičnosti, a posebno obradjenih proizvoda potrebno je bolje organizovanje – rekla je Mišćević, precizirajući da su tada pokrenuli pitanja mlječnih proizvoda, žive stoke, voća, povrća, vina sa naglaskom na organskoj proizvodnji.
Pričalo se i o zaštiti domaćih brendova, jer prema njenim rečima, naše gradjane posebno zanima kako da zaštite svoje proizvode kada udjemo u EU.
Miščević je poručila da u okviru pregovora, u razgovorima o poljoproivredi, ne počinjemo od nule.
– Počinjemo sa Strategijom razvoja koju je Ministarstvo poljoprivrede nedavno predstavilo, a razgovaraćemo na ovu temu svi zajedno uz konsultaciju sa ljudima iz struke – zaključila je Mišćević.
Tanjug