U susret referendumu o ostanku u EU u Velikoj Britaniji, protivnici Unije čine sve da ubede građane da glasaju za popularni Bregzit, pa pribegavaju i (polu)lažima. Oni su tokom kampanje kao strašilom mahali navodnim zabranama koje su rezultat čistog hira briselske birokratije, a u fokusu njihovih tvrdnji su propisivanje oblika banana koje se smeju prodavati i navodni plan zabrane britanskih tostera i električnih čajnika. Kao i u slučaju srpskog mita da će nakon ulaska u EU pečenje rakije biti zabranjeno, istina je nešto drugačija.
“Dakle, da li se slažete sa tim evropskim standardom koji propisuje način na koji trgovci treba da prodaju banane?”, pitanje je postavljeno preko tviter naloga kampanje za istupanje iz EU “Vout liv” (Vote Leave), u prevodu “glasajte za istupanje”. To je samo jedan od najnovijih primera pozivanja na propise o ovom žutom tropskom voću.
Samo nedelju dana ranije, bivši gradonačelnik Londona Borid Džonson pao je u vatru govoreći da je “apsolutna ludost da nam EU govori kakvog oblika treba da budu naše banane”.
Kao što u Srbiji tvrdnja da će proizvodnja rakije i čvaraka biti zabranjena nakon pristupanja EU jeste mit, s tim što će se uvesti precizni propisi za proizvodnju za prodaju, tako je i u mitovima koji tište Britance istina u najmanju ruku nešto kompleksnija od ovih tvrdnji.
U stvarnosti, EU ne zabranjuje baš prodaju banana koje su previše ili nedovoljno zakrivljene, a još manje grozdove sa više od “dve ili tri” voćke, kao što je u posprdnom tonu na društvenim mrežama tvrdio Džonson.
Britanski list Gardijan podseća da su banane u međunarodnoj trgovini uvek razvrstavane u zavisnosti od kvaliteta i veličine. Ovi standardi koje su donosile različite vlade i preduzeća stvarale su konfuziju, i zato je od Evropske komisije zatraženo da donese nove jedinstvene propise. Tako se u propisu 2257/94 Evropske komisije zaista navodi da banane moraju biti bez deformacija i neuobičajene zakrivljenosti, ali su banane nepravilne forme ipak dozvoljene u drugoj kategoriji.
