Broj mladih poljoprivrednika u EU u odnosu na Srbiju je tek jedan odsto viši, a problemi sa kojima se suočavaju mladi farmeri iz Nemačke, Italije, Engleske ili Rumunije su tek u nijansama drugačiji od problema srpske omladine u poljoprivredi
Navešću primere iz nama neposredne okoline – Evropske unije. Broj mladih poljoprivrednika u EU u odnosu na Srbiju je tek jedan odsto viši, a problemi sa kojima se suočavaju mladi farmeri iz Nemačke, Italije, Engleske ili Rumunije su tek u nijansama drugačiji od problema srpske omladine u poljoprivredi. Podaci pokazuju da je najviše mladih poljoprivrednika imaju Nemačka, Austrija i Poljska. Mladi u EU najčešće poseduju prosečna gazdinstva od 16,1 ha i to je skoro na minimumu potrebne površine da bi se živelo od agrarne delatnosti. Upravo nedostatak zemlje za kupovinu predstavlja jedan od većih problema za mlade evropske poljoprivrednike. Cene zemljišta, navode nemački mladi farmeri, koje su se u poslednjih nekoliko godina čak utrostručile, odvraćaju mnoge entuzijaste da uopšte započnu poljoprivrednu proizvodnju.
Trećina svih farmi EU u Rumuniji
Ono što je jako interesantno jeste da najviše površina pod poljoprivrednim zemljištem ima Rumunija i da se čak trećina svih farmi EU nalazi upravo u nama susednoj zemlji. Međutim, Rumunija je isto tako zemlja evropske zajednice sa najvišim procentom poljoprivrednikastarijih od 65 godina. Zašto? Postoji davni podatak da su u ovoj zemlji strane kompanije kupile oko 800.000 ha oranica po jako niskim cenama. Dakle, velike površine su u vlasništvu velikih kompanija, pa nema prostora za male mlade poljoprivrednike (ovo vrlo lako može da se desi i Srbiji). S druge strane, ti isti mladi i potencijalni rumunski poljoprivrednici odlaze masovno u Englesku u potrazi za poslom. Šta rade? Upravo na velikim gazdinstvima kao sezonski radnici. Nije li to ironično.
Još jedna prepreka – krediti
Pored nepristupačne zemlje, krediti po povoljnim uslovima za započinjanje poljoprivredne proizvodnje, bilo za kupovinu plodnih površina, opreme, semena ili životinja je druga najveća prepreka za mlade, pokazuju istraživanja sprovedena baš od strane Evropske komisije. U Srbiji, postoje subvencionisani krediti za poljoprivrednike, veći procenat subvencionisanja proizvodnje za mlađe poljoprivrednke nego za starije, ali ne i mera koja podrazumeva pomoć prilikom započinjanja proizvodnje, a u to ne računam kuću i okućnicu za mlade bračne parove.
Englezi imaju manje mladih u poljoprivredi od Srbije
Još veće muke muče i mlade poljoprivrednike Engleske, koja je 2015. godine imala tek tri odsto mlađih od 35 godina među svojim poljoprivrednicima, dakle, manje od proseka, pa čak i manje od Srbije (4,7 odsto). Bregzitom polako prekidaju veze sa evropskim delom kolača, što je za njih u ovom trenutku “put u nepoznato” u smislu gde će plasirati svoj proizvod i da li će morati da traže nova tržišta, kao što je “večito gladna” Kina. Njihova druga briga jeste nedostatak radne snage, upravo u svim onim Rumunima i drugim državljanima Istočne Evrope, koji će morati sada da plaćaju vizu da bi otišli na plaćeni rad u UK. Nije li to tek ironično!
Potreba za sigurnim tržištem
Prednost Italije, kao jedne od zemalja EU sa najviše poljoprivrednika, jeste u velikom broju malih porodičnih gazdinstava, ali njeni mladi ne žele da nastave tradiciju. Jedan od razloga su male subvencije. Kod nas, kao i u zemljama EU, mladi imaju najviše pritužbi na neprilagođene programe subvencionisanja njihovim potrebama. Osnovnu meru podsticaja Evropa je za svoje mlade u poljoprivredi videla u direktnim plaćanjima (direct paymenst), međutim vremenom i istraživanjem se pokazalo da ona nisu dovoljna. Evropski savet mladih farmera (CEJA) zalaže se za modernizaciju sistema direktnih plaćanja koja više nisu ‘adekvatan odgovor na tržišna kolebanja’. Srpski mladi poljoprivrednici čak pre podsticaja u novcu navode upravo potrebu za pomoći u vidu sigurnog tržišta. Čak i ako se premoste sve prepreke od kupovine zemlje, opreme, kredita, zadovoljenja kriterijuma kvaliteta proizvoda – gde taj proizvod prodati, da bi mladi od zarade nastavili da ulažu u svoju proizvodnju, podižu kvalitet i proširuju ponudu.
