Mlekarski sektor je konačno počeo da staje na noge i zato je nedopustivo smanjenje premija u narednoj godini, upozoravaju upućeni. Ipak, količina proizvedenog mleka i dalje je u padu, pa niko ne spori  da sistem premiranja treba izmeniti, samo je pitanje na koji način.

Kada je 2010. godine nastupila nestašica mleka, nije bilo iznenađenih jer je toj pojavi prethodilo smanjenje premija po litru mleka godinu dana ranije, što je dovelo i do pada proizvodnje, ali i smanjenja stočnog fonda.

Najavu ministarke poljoprivrede Snežane Bogosavljević Bošković da se još ne zna da li će se u narednim godinama isplaćivati premija za mleko, svi su dočekali sa nevericom i pitanjem „zašto baš sada, kada je mlekarski sektor konačno počeo da staje na noge“.

„Za naredne godine još ništa nije gotovo, analiziraju se neka moguća rešenja i traže načini da se sredstva koja se investiraju u poljoprivredu na najefikasniji način koriste, ali to su za sada još uvek predlozi“, izjavila je ministarka početkom ovog meseca.

Ako zaista još ništa nije gotovo, svi sagovornici agronews-a upozoravaju da razgovori u Vladi ne treba nikako da idu u smeru ukidanja ili smanjenja premija u 2015. godini jer bi to vratilo točak unazad i na dugi rok dovelo u pitanje ovu proizvodnju.

Oni se slažu da sistem premiranja treba izmeniti, s tim što bi stručnjaci to uradili na jedan, a proizvođači mleka na drugačiji način.

Stručnjaci naime upozoravaju da se i sa premijama od sedam dinara po litru količina proizvedenog mleka u Srbiji smanjuje, a kao ključni razlog za to navode činjenicu da su mere agrarne politike od 2010. godine bile usmerene dominantno na velika gazdinstva, dok su mala, na kojima se odvija najveći deo proizvodnje, ostala u zapećku i bez dinara premija.

Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je proizvodnja mleka u 2013. godini za 1,7 procenata manja nego godinu dana pre toga.

Zato struka predlaže da se premije fokusiraju na mala poljoprivredna gazdinstva, ali i ona srednje veličine, jer veliki mogu da koriste prednosti ekonomije obima.

Primarni proizvođači mleka međutim tvrde da se rasprava može voditi samo oko ukidanja lineralnog premiranja, tako što će se premije dodeljivati prema kvalitetu.

Premije dati malima

Profesor Ekonomskog fakulteta u Subotici Rade Popović kaže za agronews da pravo na korišćenje premija ostvaruje svega 11 odsto gazdinstava od 156 hiljada gazdinstava koja se bave proizvodnjom mleka u Srbiji. To su velike farme koje dobijaju sedam dinara po litri mleka.

Problem je međutim u tome što se, prema njegovim rečima, najveći deo mleka u Srbiji proizvodi još uvek na malim i gazdinstvima srednje veličine, pa tako gazdinstva sa do 20 grla proizvode gotovo 80 odsto mleka. To su gazdinstva koja ne dobijaju premije.

U nedavno objavljenoj studiji koja se bavi efektima mera agrarne politike na sektor mleka, Popović pokazuje da se od 2003. godine iznos premija za mleko po litru smanjuje sve do 2010. godine. Tako je u 2009. iznos premija dostigao najniži nivo od jednog dinara po litru, da bi se u narednim godinama povećao sve do trenutnih sedam dinara.

Međutim, u ovom periodu je uspostavljena minimalna granica za proizvodnju mleka po kvartalu koja je uslov za dobijanje premija od sedam dinara po litru, što znači da je veliki broj farmi isključen iz premiranja.

Efekti takve politike su, kako je navedeno u studiji, rezultirali povećanjem proizvodnje mleka na velikim farmama, dok se na onim manjim smanjuju količine.

Upravo zbog toga, Popović predlaže da se premije preusmere na mala i srednja gazdinstva.

”Iskreno ne verujem da bi ukidanjem premija došlo do značajnijeg smanjenja u proizvodnji mleka, koja svakako ima negativan trend, jer premije već sada ne dobijaju mala poljoprivredna gazdinstva. Upravo najveći pad u proizvodnji mleka u ovom i prethodnom periodu dolazi od strane malih poljoprivrednih proizvođača, koji zbog starosti i nedostatka naslednika napuštaju liniju proizvodnje kravljeg mleka”, kaže on.

Popović tvrdi da velika poljoprivredna gazdinstva mogu da koriste prednosti ekonomije obima i proizvode kvalitetno mleko uz niže troškove po litri proizvedenog mleka.

Zašto gurate točak unazad

Predsednik Upravnog odbora proizvođača mleka Srbije Ljubiša Jovanović kaže za agronews da su farmeri tek sada, posle nekoliko godina uspeli da se oporave od smanjenja premija i lošeg odnosa države.

„Uspeli smo da vratimo priču na početak posle velikih problema, sektor se počeo oporavljati i mleko liči da je dobar biznis, ali ne treba zaboraviti da proizvođači nisu lišeni dugova. Ne postoji farmer u Srbiji koji nema balans dugova. Ako bi se premije smanjile, sigurno bi se točak vratio unazad i niko u ovom sektoru ne bi znao čime da nastavi da se bavi“, kategoričan je Jovanović koji je na čelu udruženja koje okuplja velike proizvođače mleka.

On nikako ne deli Popovićev stav da krupne proizvođače treba isključiti iz politike premiranja i pita zbog čega nužno znači da neko ko ima hiljadu krava treba da bude lišen ove vrste podsticaja ako je to čovek koji investira u proizvodnju.

„Sa Ministarstvom poljoprivrede možemo samo da razgovaramo o tome da se ukine linearno premiranje jer ćemo se suočiti sa problemom u kvalitetu mleka. To znači da treba uvesti premije prema kvalitetu. Nikako ne treba praviti razliku između velikih i malih proizvođača jer se to dogodilo za vreme mandata Saše Dragina i dovelo je do gubitka mleka“, kaže on.

Sa njim se slaže i predsednica Centralne asocijacije proizvođača mleka Vojvodine Sanja Bugarski koja tvrdi da bi svako smanjenje ili ukidanja premija ostavilo velike posledice po sektor mleka u Srbiji.

“Naš višedecenijski predlog jeste da se napravi nezavisna laboratorija za uzorkovanje i analizu mleka, pa čim se to dogodi premije deliti po kvalitetu mleka”, navodi ona.

Ona tvrdi da ne postoji nijedan razlog za ukidanje premija za mleko, čak ni od 2016. godine koja se i ranije najavljivala kao prva godina od kada će se ukinuti premije zbog usklađivanja sa politikom EU.

„Ukidanje premija znači kraj ove proizvodnje i ne vidim šta tu ima nejasno. Moguće je jedino da za 15-20 godina kada uđemo u Evropsku uniju dođu Danci i Holanđani da pokupuju naše propale farme pa bi oni mogli da se bave ovom proizvodnjom, jer su to uradili u Rumuniji“, kategorična je ona.

Mlekare imaju još jedan problem

Prema rečima direktora Niške mlekare Zvezdana Gavrilovića, smanjenjem premija najviše bi bili ugroženi proizvođači mleka, ali bi i mlekare, potisnute konkurentskom robom iz uvoza, bile u teškom položaju.

“Pitanje je da li bi na svojim leđima mogli sve to da iznesemo”, kaže ovaj sagovornik agronews-a koji tvrdi da su premije dobre podsticajne mere.

Najbolje rešenje bi, prema njegovim rečima, bilo da se u 2015.godini premija zadrži na sedam dinara po litru mleka, a da se od 2016.godine ona smanji na četiri dinara.

“Zavisno od kvaliteta, cena litra mleka u otkupu je od 30-40 dinara bez uračunavanja PDV-a i premija, a kada se i to ukalkuliše farmer za litar mleka bolje klase dobije oko 50 dinara. Samo ova cena može da održi primarnu proizvodnju”, tvrdi Gavrilović koji dodaje da srpski farmeri koji proizvode mleko ekstra klase dobijaju gotovo isto po litru kao i evropski farmeri.

Upitan da li strahuje da bi naredne godine mogla da se ponovi 2010. godina, kada je bila nestašica mleka, Gavrilović tvrdi da mu nije svejedno, pogotovo što bi mlekare sada bile u težem položaju nego pre četiri godine.

“U odnosu na 2010. godinu, pali su prelevmani i carine na uvoz gotovih mlečnih proizvoda, što bi moglo da utiče na veći uvoz i da dodatno optereti proizvodnju i preradu mleka u Srbiji”, tvrdi on.

Takve tendencije bi dodatno mogla da podgreje i situacija u kojoj je Evropa prezasićena mlekom zbog nemogućnosti da svoje proizvode izvozi u Rusiju, pa će svaku priliku iskoristiti za osvajanje novih tržišta.

Da su premije slamka spasa za proizvođače govori u prilog i poseta ruskog premijera Vladimira Putina Beogradu, nakon koje su Srbiji otvorena vrata za izvoz sira u Rusiju, a sira nema bez mleka.

Ljubica Bojović

agronews