Radi unapređenja kvaliteta života u ruralnim sredinama, te kako bi zadržala mlade na selu, država je mladim poljoprivrednicima ponudila do 10.000 evra podsticaja. Za bespovratna sredstva kojima se finansira do 75% vrednosti investicije, do 8. juna mogu da konkurišu nosioci poljoprivrednih gazdinstava starosti do 41 godine. Prioritet imaju poslovi u vezi sa razvojem i unapređenjem primarne biljne i stočarske proizvodnje, prerade mleka, povrća i voća.
Iako su sredstva opredeljena za mlade poljoprivrednike bespovratna, u Ministarstvu poljoprivrede kažu da su korisnici u obavezi da realizovanu investiciju namenski koriste u roku propisanom Rešenjem direktora Uprave za agrarna plaćanja, u kome se predmet investicije ne sme otuđiti ili mu se promeniti prvobitna namena.
Prednost prilikom bodovanja imaće gazdinstva u ekonomski najmanje razvijenim opštinama, sa otežanim uslovima za poljoprivrednu proizvodnju, visokoobrazovani mladi farmeri, kao i poljoprivrednice. Podnosilac na konkurs može podneti samo jednu prijavu za korišćenje podsticaja u kalendarskoj godini, dok je najviši ukupni iznos podsticaja 1.200.000 dinara.
Da li su ova sredstva, međutim, dovoljna da afirmišu mlade za ostanak na selu, eventualno preseljenje iz grada i započinjanje posla “od nule”?
Evropski udeo poljoprivrednika mlađih od 35 godina u ukupnom broju farmera je 6,5%, dok Srbija ima i značajno manji udeo mladih poljoprivrednka – tek 4,8%.
U Ministarstvu očekuju da će novi program finansiranja omogućiti niz pozitivnih efekata: od novih zapošljavanja putem pokretanja proizvodnje među mladim farmerima, unpređenja primarne biljne i životinjske proizvodnje, životnog standarda u ruralnim sredinama, te manje migracije ka gradskim sredinama.
Iako pozitivno ocenjuje nameru države da na ovaj način zadrži mlade na selu, agroekonomski analitičar Milan Prostran ipak ističe da je to uglavnom sve što se sa ovom sumom novca može uraditi.
– Kao mera da se zadrže ili vrate oni koji imaju očevinu i dedovinu, ovo je dobar potez, ali je sigurno da sa 10.000 evra mladi koji žele da se presele na selo, a nemaju svoje zemljište, ne mogu da urade neki ozbiljan posao.
Ovo se posebno, kaže Prostran, odnosi na istočnu i centralnu Srbiju. Hektar zemlje, podseća naš sagovornik, kreće se od 5.000 do 20.000 evra za najkvalitetnije površine u Vojvodini, pa bi za “sumu novca koji država daje kao podsticaje moglo da se kupi oko hektar zemljišta i recimo plastenik i motokultivator kako bi se pokrenula proizvodnja”.
Pomoć države bi s druge strane, dodaje on, mogla da znači farmerima i mladim bračnim parovima u Vojvodini kojima Pokrajna, kako podseća, već daje na korišćenje kuće sa okućnicom za razvijanje poljoprivredne proizvodnje.
Farmeri u Vojvodini moći će da konkurišu i na konkurs Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, kroz koji je za podršku mladima u ruralnim područjima dostupno 100 miliona dinara. Reč je o pozivu koji je otvoren do 23. juna i sprovodi se pod istim uslovima koje je raspisalo i Ministrsvtvo (bespovratna sredstva utvrđuju se u iznosu do 75% ukupno prihvatljivih troškova, a najviši iznos je 1.200.000 dinara), a kako su za eKapiju pojasnili u pokrajinskoj ustanovi, poljoprivrednici neće moći istovremeno da konkurišu na oba konkursa, već će morati da se opredele za jedan.
U Ministarstvu poljoprivrede podsećaju da je aktuelni konkurs za podsticanje mladih za ostanak na selu nova mera za srpske poljoprivrednike do 40 godina, ali i da su svojim programskim dokumentima (Nacionalni program ruralnig razvoja 2017-2020 i IPARD program 2014-2020) predvideli niz mera i aktivnosti kojima će država intervenisati u narednom periodu.
Slovenija mladim farmerima daje i 45.000 evra jednokratne pomoći
Za razliku od mladih farmera u Srbiji, koji su do sada u odnosu na ostale kategorije korisnika mera ruralnog razvoja, imali prednosti samo u smislu dodele većeg broja poena kod rangiranja na konkursima za podsticaje, EU godinama sprovodi agrarnu politiku koja subvencioniše mlade poljoprivrednike.
U tome istrajavanju i naši susedi, pa je u Sloveniji tako generacijska obnova veoma značajno pitanje. Kako objašnjava Tanja Strniša, državna sekretarka u slovenačkom Ministarstvu poljoprivrede, u programu razvoja provincije za koji su postavljene evropske mere, postoji i značajna mera da svako ko preuzme gazdinstvo, a ima od 18 do 40 godina i minimalno šest hektara poljoprivrednog zemljišta, ima pravo na jedinstvenu subvenciju od 45.000 evra ako je zaposlen na tom gazdinstvu i osiguran kao poljoprivrednik. Ako je pak osiguran u nekoj drugoj, i poljoprivreda nije njegova osnovna delatnost, može dobiti subvenciju od 18.000 evra. U oba slučaja potrebno je pripremiti plan razvoja za realizaciju poslovnog cilja na gazdinstvu.
Strnša je novinarima iz Srbije, koji su nedavno bili u poseti ovom ministarstvu, rekla i da su pripremili plan aktivnosti za mlade poljoprivrednike u kojem je 30 mera, a koje nisu vezane samo za finansije, već se tiču i obrazovanja i sticanja kvalifikacija, što je takođe zanimljivo.
– Tako da je naš pristup sistematičan, a mladi poljoprivrednici su zapravo naš glavni prioritet – istakla je državna sekretarka.
Neobećavajuća statistika
Podaci Ministarstva poljoprivrede pokazuju, da je svaki peti stanovnik sela u Republici Srbiji stariji od 65 godina, dok je u regionu južne i istočne Srbije to svaki četvrti. Koeficijenti starosne zavisnosti u ruralnim područjima, izuzimajući područje AP Vojvodine, ukazuju da na svakog stanovnika starijeg od 65 godina, dolazi troje (u nekim područjima i manje) onih u starosnom dobu od 15-65 godina.
S druge strane, odnos mladog i starog stanovništva pokazuje da na svakih 100 stanovnika starijih od 65 godina, dolazi samo 69 onih mlađih od 15 godina (u južnoj i istočnoj Srbiji samo 52).
