Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić najavio je danas mogućnost razgovora o eventualnoj promeni Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP). Izmena sporazuma, potpisanog 2008. godine, podrazumevala bi pregovore, i ponovno odobrenje svake zemlje članice. Glamočić je naveo da su oblasti o kojima bi Srbije pregovarala kvota za izvoz šećer u EU i prodaja poljoprivrednog zemljišta strancima.
Glamočić je na sednici Odbora za poljoprivredu Privredne komore Srbije kazao da “ima naznaka da se sa EU može razgovarati o povećanju kvote za izvoz šećera”, kao i o eventualnoj izmeni klauzule vezane za prodaju poljoprivrednog zemljišta strancima.
Glamočić nije želeo da iznosi detalje vezano za eventualne razgovore o promeni SSP-a.
Izmene SSP-a bi, kako je objašnjeno nakon pristupanja Hrvatske EU kada su prozivođaci duvana iz Srbije tražili promenu sporazuma, značilo da se o tom sporazumu ponovo pregovara. Tako bi, pored zahteva Srbije, na stolu mogao da se nađe predlog bilo koje zemlje članice EU za dodatnim koncesijama na srpskom tržištu.
Kada je reč o dozvoli prodaje poljoprivrednog zemljišta strancima, u javnosti je postavljeno pitanje zašto Srbija to, poput mnogih drugih zemalja, nije odložila za period nakon pristupanja EU, već samo do 2017. godine.
Glamočić je naveo da, ako se ovo pitanje ne reši promenom SSP-a, postoji mogućnost da se uvedu izvesna ograničenja izmenama Zakona o zemljištu
Kako je rekao, pripremljen je nacrt novog zakona o zemljištu, koji bi nizom odredbi omogućio da se zaštite domaći poljoprivredni proizvođači i strancima oteža kupovina oranica, a koji bi mogao da se nađe u javnoj raspravi za oko mesec i po dana.
Ministar poljoprivrede je dodao da je sa šeficom tima Srbije za pregovore sa EU Tanjom Miščević razgovarao da se pokrene procedura kako bi se domaćim prehrambenim firmama odobrio prevoz robe za Rusiju preko teritorije zemalja EU, poput Rumunije.
Najavio je i da bi ovih dana Ministarstvo poljoprivrede trebalo da objavi novu kreditnu liniju za razvoj poljoprivrede sa subevencionisanom kamatom, rokom otplate od tri godine i grejs periodom od godinu dana.
“To su dinarski krediti sa kamatom za stočarsku proizvodnju, za kupovinu grla za tov i priplod, biće četiri odsto, a za sve ostale grane kamata će biti šest odsto”, rekao je Glamočić.
Maksimalan iznos kredita biće pet miliona dinara za individualne proizvođače, odnosno 15 miliona dinara za zadruge. Krediti će biti namjenjeni poljoprivrednim proizvođačima koji žele da povećaju broj grla ili obnove mehanizaciju.
Glamočić je kazao da spremljen i zakon o predžetvenom finansiranju koji će omogućiti da se budući rod koristi kao hipoteka za kredit.
Beta
