Loše vreme, mrazevi, ali i intenzivan kišni period u Evropi mogli bi da donesu iznenađenja na tržištu žitarica, smatraju stručnjaci
U Srbiji je protekle nedelje potpisan prvi berzanski ugovor za novi rod pšenice na Produktnoj berzi po ceni od 22 dinara bez PDV-a. Kukuruz je četvrtu nedelju zaredom imao dominantno mesto u trgovanju, a cene svih primarnih poljoprivrednih proizvoda nastavile su da rastu, navodi se u nedeljnom izveštaju berze. Raste cena pšenice i uljane repice u Poljskoj, a na berzama u Nemačkoj uočljiva je briga za novi rod, dok su cene takođe više u odnosu na prethodni period.
”Sve u svemu, izgledi su mnogo bolji i po pitanju tržišta, ali i prinosa, nego pre mesec dana”, smatra agrarni analitičar Žarko Galetin. Prema njegovim rečima, možemo da kažemo da su neke stvari generisale rast cena žitarica – očekivano lošiji prinosi na američkom kontinentu i u Brazilu zbog loših vremenskih uslova. Generalno, to je ono što je podstaklo tržište pšenice, dok smo pre nedelju dana imali i značajan rast na tržištu kukuruza.
Galetin ističe da još mnogo stvari utiče na ovakvu situaciju. Ukrajina je definitivno podbacila sa prinosima, čak i do 30 odsto, prema nekim podacima. To na na neki način relaksira tržiše EU, posebno u onim zemljama koje su tražile zabranu prolaska ukrajinskih žitarica.
”Tako da je puno tih okolnosti uticalo da tržište ide gore. Istinu za volju, polazni, bazni nivo odakle su cene krenule da rastu bio je veoma nizak. Imali smo u jednom trenutku pšenicu za 18-19 dinara, a kukuruz za 17 dinara. Ipak sve ovo na neki način vraća i pšenicu i kukuruz do bolje pozicije”, kaže Galetin.
On dodaje da ono što je vrlo indikativno jeste da je na berzi prva trgovina pšenice novog roda zaključena na 22 dinara bez PDV-a. Prema njegovim rečima, to uliva neki optimizam da bi cena, neposredno posle žetve, mogla da poraste, tako da predviđa solidne cene žitarica i kod nas.
Napominje da je relativno dosta pšenice otišlo u izvoz u ovoj ekonomskoj godini. Od jula prošle godine do aprila, nešto malo manje od milion tona. ”Što znači da bi do kraja ekonomske godine mogli da izvezemo gotovo 1,5 miliona tona, što je sasvim dobar izvozni rezultat. Zaliha će biti, ali ne toliko dramatično mnogo kao što je to, recimo, bilo prošle godine”, kaže Galetin i napominje da je kiša oporavila useve, pa možemo očekivati solidan prinos što daje nadu našim poljoprivrednicima.
