Poljoprivrednici u ostatku 27-člane EU mogli bi se suočiti sa velikim teškoćama kod izvoza na tako jedno važno tržište kao što je Britanija – neto uvoznik – ako London i Brisel nakon Bregzita ne postignu sporazum o slobodnoj trgovini. Brzi proračun koji se temelji na britanskom doprinosu u delu budžeta koji je rezervisan za Zajedničku poljoprivrednu politiku (ZPP) pokazuje minus od oko tri milijarde evra
Poljoprivredne i prehrambene kompanije u Evropskoj uniji možda će platiti visoku cenu ako se stvore nove trgovinske barijere i smanji interes britanskih potrošača za proizvodima poput irskog čedra, francuskog vina i danske slanine, upozoravaju stručnjaci i oni koji zastupaju interese toga sektora.
Na to su upozorili iz najvećeg evropskog udruženja poljoprivrednih proizvođača i zadruga Copa-Cogece, koje je objavilo preliminaran izveštaj na 156 stranica samo mesec dana nakon što je krajem marta Britanija formalno obavestila Brisel da će se povući iz Evropske unije.
“Poljoprivrednici ne treba da plate cenu neke političke odluke”, izjavio je predsednik Cogece Thomas Magnusson, aludirajući na rizik trgovinskih barijera nakon Bregzita, poput carina.
Poljoprivrednici u ostatku 27-člane EU mogli bi se suočiti sa velikim teškoćama kod izvoza na tako jedno važno tržište kao što je Britanija – neto uvoznik – ako London i Brisel nakon Bregzita ne postignu sporazum o slobodnoj trgovini.
Cene bi mogle snažno porasti, ako Britanija napusti carinsku uniju u sklopu ‘teškog’ Bregzita, a što britanska premijerka Theresa May nije isključila ako ne dogovori nove trgovinske uslove kakve bude želela. Britanski potrošači tada bi verojatno kupovali manje poljoprivrednih proizvoda iz EU na koje su navikli u poslednje četiri decenije.
Oni koji bi, kako upozoravaju autori ovog izveštaja, mogli najviše izgubiti su proizvođači voća, povrća, govedine, mlečnih proizvoda i vina – na koje otpada veliki deo od 45 milijardi evra u godišnjem EU izvozu hrane i poljoprivrednih proizvoda u Veliku Britaniju.
Aktivirati instrumene za krizni menadžment
Iz Copa-Cogece poručuju da se čvrsto nadaju da će Evropska komisija proračunima za 2019. i 2020. obuhvatiti “odgovarajuće instrumente za krizni menadžment” kako bi pomogla poljoprivrednicima pogođenim svim negativnim posledicama Bregzita.
Poljoprivreda je 17. na listi britanskog izvoza u EU, daleko iza automobilske industrije, dok je Britanija neto uvoznik poljoprivrednih proizvoda iz EU.
Nove trgovinske barijere takođe bi pogodile i britanski izvoz poljoprivrednih proizvoda u EU u godišnjem iznosu 11 milijardi funti (14 milijardi dolara), ponajprije vodećih proizvoda poput škotskog viskija i britanske jagnjetine.
Pet zemalja članica EU posebno brine kako će se odvijati pregovori u području poljoprivrede – Nemačku, Francusku, Španiju, Belgiju, Holandiju i Irsku.
Glavobolje zadaje i činjenica da je Britanija neto platiša budžeta EU. Brzi proračun koji se temelji na britanskom doprinosu u delu budžeta koji je rezervisan za Zajedničku poljoprivrednu politiku (ZPP) pokazuje minus od oko tri milijarde evra.
Fena
