Poljoprivredno zemljište posle dekontaminacije treba da se pospe krečom. Tlo naliveno muljem koji ne propušta vodu, kaže prof. dr Batrić Spalević, redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta u penziji, ekspert za konzervaciju zemljišta i voda.
Sve mere, koje Vlada Srbije trenutno preduzima u otklanjanju šteta od poplava su potpuno ispravne i opravdane.
Naravno, prioritet je da se građanima u pogođenim područjima omogući normalan život, da se spreči izbijanje zaraza, epidemija. Ali, ono što nije na listi četiri faze obnove, koje je najavio premijer Aleksandar Vučić, a podjednako je važno jeste “lečenje“ poljoprivrednog zemljišta.
Dekontaminacija nije dovoljna. Mulj je ušao u sve pore, onemogućio poroznost zemljišta i svaka sledeća kiša opet može da napravi problem.
Poljoprivredno zemljište u poplavljenim područjima je uništeno. Voda je nataložila jedno 10 do 15 centimetara mulja. Zemljištu je poremećen mehanički sastav, vodno-vazdušne osobine, kiselost… Moramo da idemo dalje, a to znači popravka zemljišta. Najjednostavnija i najefikasnija je kalcizacija, odnosno unošenje kreča u zemljište. Nakon toga dubokim oranjem zemljište se promeša i time se popravlja struktura, poroznost i kiselost, a onda poljoprivrednici površinski mogu da prehranjuju svoje parcele đubrivima. Po hektaru je potrebno oko pet tona kreča.
Profesor Spalević kaže da država mora da angažuje struku u otklanjanju posledica, ali i pronalaženju trajnih rešenja, kako nam se ova nesreća ne bi ponovila. A to su fakulteti Univerziteta u Beogradu – Šumarski, Poljoprivredni i Građevinski.
Do nesreće, koja nas je zadesila, došlo je i zbog neracionalnog korišćenja zemljišta. Zemljište mora da se koristi u granicama svog boniteta. A to znači, ako je nagib i zemljište na strmim kosinama, ono ne može da se koristi kao oranica, već za livade i pašnjake. A i kada se koristi kao oranica, mora da se ore vodoravno, a ne uzbrdo – nizbrdo. Velika odgovornost je na Ministarstvu koje je zaduženo za prostorno planiranje. Ne sme se dozvoliti podizanje kuća na klizištima, ne sme poljoprivredno zemljište prve klase da se pretvara u građevinsko za industrijske zone, a to se kod nas radi. Pedesetih godina prošlog veka iz područja Grdeličke klisure su se izmeštala sela kao mera države za zaštitu od erozije i poplava.
Sve je regulisano zakonima, ali se u proteklim decenijama nisu primenjivali. Primera radi, od 1999. nijedan dinar nije uložen u konzervaciju zemljišta i voda. Ova pojava koja nas je zadesila dešava se jednom u sto godina. Ali, ne smemo sada da se opustimo pa da kažemo – mirni smo u narednih sto, jer sledeća nesreća može da se pojavi u prvoj od tih sto godina, a može i u 99.
Novosti
