Može li pčela postati srpski losos?
Norveški ambasador Nils Ragnar Kamsvog izjavio je da Srbija ima preduzetničkog potencijala navodeći primer srpskog meda.
Naime, naš med se za kratko vreme probio na norveškom tržištu i sada tamo zauzima skoro trećinu tržišnog kolača.
Kamsvog je u razgovaru sa studentima beogradskog univerziteta podelio norveška iskustva, inspirišući prisutne da i sami možda krenu tim putem.
Kako objašnjava ambasador onaj ko hoće da bude pokretač promena, ko hoće konkurentnu privredu, mora biti radoznao, spreman da preuzme rizik, optimista, ali i da zna da izvuče lekciju iz neuspeha.
”Baš takvi su bili Norvežani kada su prvi put ušli u biznis sa ribom. Pre četrdeset godina u Norveškoj uopšte nije postojao uzgoj ribe. Privreda za male poljoprivrednike je slabila i u uzgoju ribe su videli šansu. Imali smo tu komparativnu prednost da imamo dosta fjordova koji su zaštićeni, ali takođe i vodu koja cirkuliše tako da je veoma pogodna za uzgoj ribe”, rekao je ambasador.”
”Norveška je danas drugi najveći izvoznik morskih proizvoda na svetu, a samo prošle godine je od izvoza lososa zaradila pet milijardi evra”, dodaje gospodin Kamsvog.
On smatra da nije poenta u izumu nove tehonolgije, nego u načinu njenog korišćenja, tj u drugačijem konceptu pakovanja ili organizovanja proizvodne linije
“Većina vas jede suši, koji ima lososa u sebi, ali pre 30 godina Japanci nisu jeli suši sa lososom, tako da smo mi pokušali da ga ubacimo na tržište, da ih zainteresujemo, a kao rezultat je sve više ljudi želeo da kupi upravo takav proizvod”, rekao je gospodin Kamsvog.
On je zatim naveo sličan potencijal Srbije navodeći primer projekta unapređenja proizvodnje i izvoza meda koji je finansirala Norveška ambasada u Srbiji.
“Ovo je bio veoma mali projekat koji smo podržali i u prvoj godini, 120 tona meda je izvezeno iz Srbije u Norvešku, što je 10 odsto celokupne potrošnje u Norveškoj. A za dve godine, srpski med je preuzeo 30 odsto norveškog tržišta. To ukazuje na potencijal”, zaključio je Kamsvog.
”Podsticaji Vlade bi svakako doprineli daljem razvoju preduzetništva u Srbiji. Jedna od stvari na koju je Norveška veoma ponosna je ideja klastera. U osnovi, ideja je da se okupi više ljudi koji su manje-više u sličnom biznisu, te da se oni onda međusobno takmiče, ali i razmenjuju ideje koje će stvoriti novu tehnologiju i povećati konkurentnost”, objašnjava Kamsvog.
Norveški ambasador je na kraju dodao da se takođe veruje, da uvođenje časovapreduzetništva u škole može da doprinese uspešnom preduzetništvu jedne zemlje, jer učenici na tim časovima shvataju da preduzetništvo može biti zanimljiv i isplativ poziv. “Norvežani na primer sa 15 godina počinju da uče o preduzetništvu a ”osnivanje i vođenje” kompanije je deo nastavnog plana i programa,” istakao je gospodin Kamsvog.
Ambasador je predavanje održao na poziv studentske, nevladine organizacije Mreža za poslovni razvoj a u okviru projekta Škola poslovnih veština.
