Mada će se tek za nekoliko dana tačno znati koliko su prolećni mraz i sneg naškodili uopšte voću, predsednik Udruženje voćara Vojvodine i profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu dr Zoran Keserović kaže da se pretpostavlja da su kasije stradale oko 90 odsto, breskve između 50 do 60, koliko i trešnje u tek podignutim voćnjacima gde nije bilo biljne zaštite
Najpogubniji po voće bili su mrazevi koji su se kretali od -2 stepena Celzijusova pa do -6, koliko je bilo na severu Vojvodine.
– Svedoci smo klimatskih promena i od 2012. godine, svake godine suočavamo se sa snegom krajem marta i visokim temperaturama tokom zimskih meseci – navodi prof. dr Keserović. – Toplo vreme ubrzalo je tokom marta cvetanje kajsija, bresaka i trešanja, koje su trenutno u fazi precvetavanja. Jedini način da se to voće spase u uslovima hladnoće, snega i temperatura u minusu je zadimljavanje, vetroturbine i antifrost-sistem, za čiju kupovinu država voćarima daje podsticaje, kao i da se voćnjaci kajsija, bresaka i trešanja podižu u vinogradarskim zonama na višoj nadmorskoj visini.
Prof. dr Keserović kaže da voće zbog ćudi klime trpi svake godine veliku štetu, što našoj zemlji odnosi od 80 miliona evra do čak 200 miliona prihoda.
– Jedini lek da se voće spase krajem marta, ali i u nastupajućim mesecima, jeste zaštita i ništa drugo – ističe prof. Keserović.
Što se tiče drugog voća, jabuka, višanja, krušaka, šljiva, on kaže da nije stradalo zbog snega jer su te voćke tek u fazi račvetavanja, ali i da za njih važi isto pravilo: treba pažljivo birati područja gde se će podiziti zasadi i voditi računa o zaštiti.
I koliko god voćarima sneg i niske temerature kvare posao, ratari koji su jesenas posejali pšenicu imaju razloga da budu zadovoljni. Pšenica je, u dobrom stanju, a sneg dobro dođe da se biljka zaštiti i istovremeno dobije vlagu.
– Malo nas je sneg iznedadio krajem marta, ali mrazevi i minus nisu veliki, pa pšenici godi da dobije vlagu – kazao je predsednik Saveza poljoprivrednika Banata Dragan Kleut.
Jedino ih je, kaže, sneg omeo u predsetvenim pripremama, ali ne u značajnoj meri jer su oranice manje-više pripremljene, mada optimalni rok za setvu tek sledi za desetak dana.
Direktor Udruženja ”Žita Srbije“ Vukosav Saković je rekao da neće biti štete za ratare, odnosno ozime useve.
– Pšenica će proći bez ozbiljnijih posledica, a uljanoj repici je više smetao mraz prethodnih dana nego ovaj sneg koji je pao – kazao je Saković, i dodao da ipak ovo nije prvi put da je u martu pao sneg.
Istakao je da će taj sneg pomoći da zemlja nadoknadi nedostatak zimske vlage i da neće predstavljati opasnost za prolećnu setvu jer je ona još u pripremi.
