Mreža za restituciju očekuje da Vlada Srbije bez odlaganja usvoji izmene Zakona o restituciji i dostavi ih parlamentu na usvajanje po hitnom postupku, što bi omogućilo masovnije vraćanje imovine pravim vlasnicima, pre svega poljoprivrednog zemljišta.

U saopštenju Mreže se navodi da je upućeno pismo vladi od koje se očekuje da na sledećoj sednici usvoji predložene izmene Zakona o povraćaju oduzete imovine i obeštećenju koje je izradila radna grupa formirana od strane ministra pravde, a o kojima je javna rasprava završena 26. juna.

Mreža za restituciju, naime, očekuje da će izmene zakona u budućnosti obezbediti opštu supstituciju za sve vrste nepokretnosti.

Iz te organizacije tvrde da od “neodgovornog i kartelizovanog gazdovanja” državnim poljoprivrednim zemljištem Srbija na godišnjem nivou gubi oko 180 miliona evra, a ne “kako to navode predstavnici Ministarstva poljoprivrede, koji su za razliku od prethodnika priznali da postoje gubici, ali samo na nivou od oko 15 miliona evra”.

– Primer zloupotreba, troškova za građane i državu, manipulacija i pokušaja krađe državne imovine poverenih na ‘gazdovanje’ DIPOS-u su zanemarljivo mali u odnosu na obim i šarolikost zloupotreba, krađe i troškova države u vezi sa drugim nepokretnostima u državnoj svojini, i to prvenstveno državnog zemljišta – tvrdi Mreža za restituciju.

Kako se navodi, nadležni državni organi uključujući Državnu revizorsku instituciju i Agenciju za borbu protiv korupcije su nemoćni, a njihovo delovanje preporukama i sugestijama “nedovoljno i neefikasno u sprečavanju zloupotreba”.

– Jedino efikasno i efektivno brzo razotkrivanje, ali i ispravljanje ovih zloupotreba i neefikasnog gazdovanja državnom imovinom sprovodi se samo pred Agencijom za restituciju, koja je svojim delovanjem do sada obezbedila više od 15.000 stabilnih dugoročnih poreskih obveznika i značajne prihode za zvanični budžet, a ne budžete partija ili tajkuna – ocenjuju u Mreži za restituciju.

U saopštenju se navodi da Mreži za restituciju do danas nije dostavljen nikakav spisak nepokretnosti, niti bilo koji drugi dopis DIPOS-a u vezi sa državnim nekretninama, te u toj organizaciji smatraju da DIPOS još nije postupio po njihovom zahtevu, kao ni po obavezujućem rešenju Poverenika za informacije od javnog značaja.

Tanjug