Dobar prinos i zadovoljavajuća cena prošle godine razlog su što Žiga Čuvardić, ratar iz Sombora, ovog proleća planira veću površinu pod suncokretom. Lane je ostvario prinos od dve i po tone po jutru, a za kilogram te uljarice dobio je 38 dinara.
Oko prolećne setvene strukture nije mnogo razmišljao, njegov recept je već godinama isti – tropolje suncokret, soja i kukuruz. Ukoliko vremenske prilike to dozvole, u setvu suncokreta krenuće već krajem meseca ili početkom aprila.
“Suncokret je biljka koja je zapostavljena, ali je rentabilna, pogotovo u zadnje vreme. Ja sam povećao broj hektara, manja su ulaganja i isplativije je. Mi sejemo, ali ne znamo cenu po kojoj ćemo prodavati. Momentalno nema ništa oko ugovaranja suncokreta, cene postoje u prodavnicama, ne spominju suncokret ni na predavanjima”, Žiga Čuvardić.
S obzirom na to da su zalihe vlage na istorijskom minimumu, ima bojazni, ali je suncokret biljka koja dobro odoleva suši i često opravda sve uloženo. Površine pod tom uljaricom imaju stabilnost godinama, jer nema uspešne poljoprivredne proizvodnje bez dobre spone prerađivačke industrije i proizvođača.
“Sve je obezbeđeno već od 1. januara. Imamo saradnju sa domaćim i stranim kompanijama po pitanju semena. Pesticide i mineralna đubriva smo obezbedili. Ne možete imati rezultate o kojima pričamo ukoliko ne radite kvalitetnu ishranu. Kod suncokreta je dobro to što, iako je prošla godina bila sušna, suncokret je pokazao ono svoje najbolje, da je biljka sunca i da je ostvario više nego dobar prinos”, objašnjava Natalija Kurjak iz “Viktorija grupe”.
Prošle godine pod suncokretom je bilo zasejano oko 190 hiljada hektara, ove bi moglo biti i više. Cena se još ne zna, ali je izvesno da na nju u ovom trenutku neće uticati ni površina, ni prinos u Srbiji, već velike zalihe te uljarice u svetu.
RTV
