Ukupna bruto vrednost poljoprivredne proizvodnje u ovoj godini je procenjena na 4,38 milijarde dolara, što je 14,9 odsto manje od one u 2016. godini. Istovremeno, neto ostvarena vrednost poljoprivredne proizvodnje, u visini od 3,82 milijarde američkih dolara, manja je 14,8 odsto u odnosu na prošlogodišnju
Imajući u vidu strukturu poljoprivredne proizvodnje Srbije, raspoložive resurse i dostignuti nivo produktivnosti, agrarni analitičar Vojislav Stanković ocenjuje da se promene u poljoprivredi moraju kretati u pravcu rasta produktivnosti, stabilizaciji prinosa, promene proizvodne strukture u biljnoj proizvodnji i dostizanja veće zastupljenosti stočarstva u vrednosti poljoprivredne proizvodnje.
Ukupna bruto vrednost poljoprivredne proizvodnje u ovoj godini je procenjena na 4,38 milijarde dolara, što je 14,9 odsto manje od one u 2016. godini, kaže Stanković. Istovremeno, nastavlja naš sagovornik, neto ostvarena vrednost poljoprivredne proizvodnje, u visini od 3,82 milijarde američkih dolara, manja je 14,8 odsto u odnosu na prošlogodišnju.
U ukupno ostvarenoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje ove godine je ratarska proizvodnja, zajedno sa povrtarskom, učestvovala 49,2 odsto. Razlog za pad proizvodnje svakako je suša koja je uzela veliki danak. Mora se zaustaviti smanjenje stočnog fonda, a povećati proizvodnja mesa svih vrsta i mleka, kaže Stanković i dodaje da je učešće stočarstva u vrednosti poljoprivredne proizvodnje ove godine, po procenama, opalo na 39 odsto, što je izuzetno niska vrednost.
Razvoj stočarstva
Bez razvoja stočarstva, srpska poljoprivreda će i dalje neodgovarajuće koristiti svoje prirodne resurse – posebno obradivo zemljište, neefikasno koristiti postojeću angažovanu radnu snagu i ostati izvoznik jeftinih sirovina. S pomenutim, visokim oportunitetnim troškovima, neće dugo biti u stanju da poboljša svoju konkurentnost i da ostvari bolje rezultate na domaćem i međunarodnom tržištu, poručuje Stanković. Prema njegovim rečima, u strukturi biljne proizvodnje ove godine dominiraju žita, s učešćem od 39,7 odsto, povrće, s učešćem od 19,2 odsto, voćarstvo – 17,3, industrijsko bilje – 15,6, krmno bilje – 6,3 i vinogradarstvo – 1,9 odsto.
Veliki deo privrede
Učešće primarne poljoprivrede u realizaciji BDP-a Republike Srbije, kaže naš sagovornik, poslednjih godina bilo je u intervalu od devet do jedanaest odsto, međutim, ako se posmatra celokupan doprinos poljoprivrede ostalim sektorima privrede, prehrambenoj industriji i proizvođačima i prerađivačima inputa i sirovina, to učešće nadmašuje 30 odsto ukupnog BDP-a.
To učešće poljoprivreda je zadržala i ove godine, i pored smanjenja proizvodnje uzrokovanog izuzetno nepovoljnim klimatskim uticajima. Takođe, oko polovina stanovništva Srbije naseljeno je u ruralnim oblastimam s gustinom stanovništva ispod 150 stanovnika po kvadratnom metru. Sve to ukazuje na poseban značaj poljoprivrede za stabilnost ukupnog ekonomskog i društvenog razvoja, za trajnu prehrambenu sigurnost, socijalnu i političku stabilnost, navodi Stanković.
