Neće više moći poljoprivrednici, ni oni pravi, ni „fiktivni”, da zakupljuju stotine hektara državnih njiva, a pritom imaju tek pola hektara zemlje koja se vodi na njima, a u dvorištu često – nijedan traktor.

Obični paori, koji žele da zakupe zemljište u svojoj katastarskoj opštini onoliko koliko im je potrebno za normalan život, moći će da  na licitacije idu bez bojazni da će se takmičiti sa „sumnjivim licima”, lokalnim moćnicima koji, uz pretnje otkazom, teraju svoje radnike da licitiraju za njih. Takvim mustrama, koje su dobro razradile svoj “biznis” u mnogim vojvođanskim mestima, u kraj bi trebalo da stane nov zakon o poljoprivrednom zemljištu, ako parlament da zeleno svetlo sadašnjoj verziji ovog dokumenta.

Naime, Nacrtom zakona o poljoprivrednom zemljištu, kako je za “Dnevnik” rečeno u Upravi za zemljište Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, predviđena je novina koja reguliše maksimalnu površinu koja se može dati u zakup u prvom krugu javnog nadmetanja (osim za suvlasnika). Po novom, registrovana poljoprivredna gazdinstva koja u vlasništvu imaju od pola do hektar njiva, u zakup će moći da uzmu najviše pet hektara. Oni koji imaju u vlasništvu od jednog do pet hektara, moći će da se nadmeću za najviše 20 hektara, a vlasnici pet do 20 hektara njiva, imaće pravo da licitiraju do 50 hektara. Do 100 hektara moći će da uzmu  registrovana poljoprivredna gazdinstva koja imaju u vlasništvu od 20  do 50 hektara poljoprivrednog zemljišta, a na najviše 200 hektara moći da računaju poljoprivrednici koji u vlasništvu imaju preko 50 hektara oranica.

Poljoprivrednici u nekim vojvođanskim opštinama ogorčeni su zbog toga što ne mogu u nepravednoj trci za državno poljoprivredno zemljište da se bore s visprenim i verziranim takmacima, kakvi su kombinati, neke zadruge, moćni pojedinci. U ovoj godini licitacije su zapele u Srpskom Itebeju, Ravnom Topolovcu u žitištanskoj opštini, Zrenjaninu… Paori su tražili i smene lokalnih komisija za zakup zemljišta jer se dešavalo štošta – da se za zemlju takmiče i oni koji prijavljuju mesto boravka u tim opštinama samo zarad licitacije i oni koji licitiraju za velike gazde, a ima i slučajeva gde su lane pojedinci za hektar njiva u arendi davali i preko 100.000 dinara, iako su cene poljoprivrednih proizvoda i troškovi proizvodnje takvi da taj luksuz nikako ne mogu opravdati.

Najsvežiji primer paorskog nezadovoljstva je onaj u Zrenjaninu, gde se, kažu tamošnji poljoprivrednici, problemi s komisijom ponavljaju se iz godine u godinu, sve na štetu individualnih gazdinstava, a u korist raznih ustanova, privatnih preduzeća i stočara. Zemljoradnička zadruga „Agro – Klek“ iz Kleka i poljoprivredno preduzeće „Dijamant Agrar“, primera radi, dobijaju najkvalitetniju zemlju u zrenjaninskom ataru, koristeći pravo prečeg, „a nama prodaju ledine”, ukazali su na konferenciji za novinare predsednik Udruženja poljoprivrednika Zrenjanina Mileta Vukov i sekretar Dragomir Mijatov.

Oni su izneli niz zamerki na rad komisije zbog čega su gradonačelniku uputili i zvaničan zahtev za reviziju dosadašnjeg načina licitacije njiva. Na pitanje šta je sporno u tome što stočari i preduzeća koja na njivama imaju instalirane zalivne sisteme imaju pravo prečeg, oni su odgovorili da se ono zloupotrebljava i da ratari to vrlo dobro znaju. Sporno je, naveli su,  što stočari zemlju koju dobiju kasnije daju u podzakup, što je zakonski zabranjeno, kao i to što, po njihovim tvrdnjama, kompanije i zadruge, ne koriste te zalivne sisteme. Komentarišući za naš list ove sporne slučajeve, u Upravi za zemljište napominju da se njive daju po pravu prečeg zakupa po osnovu vlasništva na funkcionalnom sistemu za navodnjavanje.

– Zakon o poljoprivrednom zemljištu, između ostalog, kaže da pravo prečeg zakupa imaju pravna i fizička lica koja su vlasnici funkcionalnog sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje. Funkcionalnost sistema se dokazuje zapisnikom mesno nadležnog republičkog poljoprivrednog inspektora. Mi, po pravu prečeg zakupa po osnovu vlasništva na funkcionalnom sistemu za navodnjavanje, moramo dati ono zemljište na kome postoji funkcionalni sistem za navodnjavanje bilo ono kvalitetno ili ne, tj. ne možemo dati neko drugo zemljište.

Isti član zakona predviđa da pravo prečeg zakupa imaju pravna i fizička lica koja su vlasnici objekata za uzgoj i držanje životinja i koja se bave uzgojom i držanjem životinja, a u cilju proizvodnje hrane za životinje. Zabranjeno je davanje u podzakup državno zemljište. Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona obavlja ovo ministarstvo preko republičkog poljoprivrednog inspektora, i u skladu sa tim se na osnovu zapisnika poljoprivredne inspekcije pokreću postupci protiv lica koja bespravno koriste državno poljoprivredno zemljište u cilju sankcionisanja istih – naglašavaju u Upravi.

Na pitanje da li su i u kojim opštinama utvrđene neke nepravilnosti u izdavanju zemljišta u poslednjih godinu dana, rečeno nam je da Ministarstvo prilikom davanja saglasnosti na godišnji program zahteva da se sve navedene činjenice dokažu odgovarajućom dokumentacijom i na taj način se trudi da spreči nepravilnosti. Takođe, ukoliko se uoči postojanje nepravilnosti u postupku davanja u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojin, a nadzor nad sprovođenjem zakona o poljoprivrednom  zemljištu obavlja ministarstvo preko republičkog poljoprivrednog inspektora, nalaže se uglavnom ponavljanje postupka davanja u zakup, odnosno preduzimanje drugih mera u cilju otklanjanja nepravilnosti i pokretanja postupaka protiv

U proseku 183 evra po hektar

Ministarstvo je zaključilo, trenutno važećih, ukupno 10.851 ugovora o zakupu poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini na ukupnoj površini od 248.242,8076 hektara, sa prosečnom cenom zakupa od 182,98 evra po hektaru. Kako objašnjavaju u Upravi za zemljište, razlog za raskidanje ugovora može biti jednostrani raskid zbog neplaćanja zakupnine ili korišćenja zakupljenog zemljišta protivno zakonskim odredbama, ali i sporazumni raskid, usled nemogućnosti zakupca da nastavi korišćenje predmetnog zemljišta – za šta zakupac može podneti zahtev pre donošenja godišnjeg programa kojim se, između ostalog, planira korišćenje poljoprivrednog zemljišta za narednu godinu.

Dnevnik