Na obroncima Zlatara ponovo se seje krupnik, ili kako se stručno zove – spelta, stara žitarica, poreklom iz Azije, koja se u novovaroškom kraju oduvek gajila kao združeni usev sa ječmom i ovsom, a koja je pre par decenija tiho nestala sa ovih prostora, ali i većeg dela Srbije.
Zahvaljujući projektu “Razvoj organske proizvodnje u brdsko-planinskim oblastima Srbije”, u okviru STAR projekta, pre dve godine posejan je jedan hektar krupnika u selu Radijevići, na obroncima Zlatara.
Rukovodilac ovog projekta bila je profesorka sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, Snežana Oljača, a lokalni koordinator projekta Milinko Šaponjić, iz Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj.
Plantažu je podigao poljoprivrednik Jekoslav Purić, koji se godinama bavi proizvodnjom heljde, a kako kaže, veoma je zadovoljan ovogodišnjim rodom spelte.
– Krupnik su gajili i moj otac i deda i pradeda, a sticajem srećnih okolnosti i uz podršku stručnjaka sa Poljoprivrednog fakulteta sudbina mi je odredila ulogu da u “život” vratim ovu zaboravljenu žitaricu. Ove godine sam speltu sejao na 8,5 hektara i postigao sam prosečan prinos oko 3,5 tone po hektaru – rekao je on Tanjugu.
Purić naglašava da je celokupna spelta na imanju proizvedena na organski način, o čemu svedoči i odgovarajući sertifikat.
Krupnik je, inače, ozima kultura, koja se seje polovinom oktobra, a žanje polovinom avgusta naredne godine.
– Brašno prodajem po ceni od 120 dinara po kilogramu i pri ovom prinosu proizvodnja je ekonomski isplativa – kaže Purić i dodaje da će ove godine proširiti proizvodnju, jer ima seme za površinu od 100 hektara.
Purić je mišljenja da bi u ovu vrstu proizvodnje trebalo da se uključe i drugi poljoprivrednici, naročito oni mlađi. On je rekao kako očekuje da će novovaroški kraj uskoro biti poznat po proizvodnji spelte, kao što je sada prepoznatljiv po uzgoju heljde i spravljanju zlatarskog sira.
Agronom i koordinator novovaroške kancelarije za LER, Milinko Šaponjić, kaže da je krupnik veoma zdrava i hranljiva žitarica.
– Zahvaljujući bogatstvu proteina, minerala, vitamina, biljnih vlakana, spelta ima niz vrlo pozitivnih efekata na zdravlje, kao što su jačanje kostiju i zuba, podrška moždanim aktivnostima, što je posebno značajno za starije osobe – rekao je Tanjugu Šaponjić.
Prema njegovim rečima spelta, takođe, ima antikancerogeno dejstvo, sprečava rast polipa koji mogu prerasti u rak debelog creva, dobra je za jetru.
Kod žena, kako naglašava, gradi bitnu funkciju pri sprečavanju raka dojke, bogata je beta karotenom, a zbog blagotvornog dejstva na organizam preporučuje se trudnicama, deci i starijim osobama.
Tanjug
