Braća Almir i Nazim Tahirović svake godine na Pešteru i okolini ošišaju više od 25.000 ovaca. Umesto da se prerađuje u našoj zemlji ili izvozi, runo se uglavnom spaljuje
Svake godine, od 15. marta do 15. jula, braća Almir i Nazim Tahirović, iz Raždaginje, na Pešteru, specijalnom “električnom mašinom” ošišaju po 25.000 ovaca. Šišanje svakog grla, koje obično traje nepun minut, naplate po evro, a bude dana kada kroz njihove ruke prođe i po 300, pa čak i 400 ovaca. Duša ih, kažu braća, boli što se gro ošišane vune odmah spaljuje…
– Petnaest godina smo u ovom poslu. Ranije su se ovce šišale ručno, makazama, što je bio težak i mukotrpan proces. Stočari su se baš mučili. I sada je naporno, ali je mnogo lakše, jednostavnije i isplativije nego ranije. A čak je i ovcama sigurno prijatnije, jer se sve završi brzo i bez “mučenja”, pa se i ne bune – priča majstor Almir, i dodaje da na Pešteru ovce šiša još samo njihov komšija Fikret Cucak, koji takođe ima pune ruke posla.
Osim na Pešteru, gde žive i gde je stočni fond najbrojniji, ovce šišaju i u užičkom kraju, po Zlataru, na severu Kosmeta i na Goliji. Objašnjavaju nam da je tokom šišanja potrebna snaga, maksimalna koncentracija i laka ruka.
– Stočari su zadovoljni kako radimo, jer je svako naše šišanje brzo i kvalitetno, a nadamo se da ćemo se ovim poslom baviti još dugo – kaže Nazim Tahirović. – Nekada je vuna bila bogatstvo. Od pešterske vune tkali su se vrhunski ćilimi i pleli topli džemperi. Ali, sada je sve to zamrlo. Na Pešteru vunu više niko ne otkupljuje, ne znamo šta ćemo sa njom, pa je najčešće odmah odvozimo u specijalne jame, polivamo benzinom i palimo.
– Samo manje količine čuvamo i sušimo, ali i to na kraju bacimo – uključuje se u razgovor stočar Jusuf Dacić, iz sela Bioci, na centralnom Pešteru, vlasnik stada od 500 ovaca.
On i drugi pešterski stočari pamte vreme kada je pešterska vuna otkupljivana i izvožena za Englesku, gde je uglavnom korišćena za tkanje tepiha.
– Bar smo mogli da pokrijemo šišanje. Ovako, braći Tahirović, koji stvarno vrhunski obavljaju posao, svake godine moram da platim 500-600 evra, a onda vunu bacim. Loše ide i otkup jagnjadi, pa je teško opstati na Pešteru – naglašava Dacić.
Nema fabrika za preradu vune
Pešterske tkalje bile su poznate širom sveta, a samo u PIK “Pešter” radilo ih je oko 3.000. Pešterski ćilimi stizali su i na carske dvorove. Sada tkaju samo starije žene, koje koriste obrađenu i kvalitetniju vunu, mahom poreklom iz Australije, dok pešterska vuna neprerađena propada.
