Klaničari su na sastanku sa ministrima poljoprivrede Snežanom Bogosavljević Bošković, ministrom trgovine Rasimom Ljajićem i ministrom privrede Željkom Sertićem obećali da će od domaćih proizvođača otkupiti postojeće količine tovljenih svinja.

Kako se navodi u zajedničkom saopštenju tih ministarstava, sastanak su održali radi podrške domaćim proizvođačima, a dogovoreno je da se preduzmu i u najkraćem vremenskom roku aktiviraju sve zaštitne mere koje su na raspolaganju.

Odgajivači svinja u Srbiji tražili su reagovanje nadležnih zbog niskih otkupnih cena svinjskog mesa, koja je, kako se navodi, oko 115 dinara kilogram. Odgajivači tvrde da je prihvatljiva cena 160 dinara i da je do pada cena došlo zbog preteranog uvoza, uz napomenu da su pred praznike klaničari uvezli 20.000 tovljenika.

Nije, međutim, problem samo u prekomernom uvozu već i u tome što veliki izvozni posao za rusko tržište nije dao očekivane rezultate. Naime, transport naših smrznutih polutki trajao je i po mesec i po jer je zbog zabrane izvoza na tržište EU meso išlo morskim putevima, što je poskupljivalo našu robu pa su ruski kupci našli alternativu – kineske i druge klaničare. Sve to su, međutim, trenutni gorući problemi, ali suštinski, u celom stočarstvu, stvari već decenijama ne stoje dobro, a nekako po pravilu deblji kraj izvuku farmeri.

– Ne verujemo da će se na tim sastancima nešto rešiti, problem je mnogo ozbiljniji nego što se čini. Ne verujemo čak ni da će se najavljenim otkupom ugasiti vatra jer je već u startu sumnjivo to što nije rečeno po kojoj će ceni kupovati svinje – kaže za „Dnevnik” predsednik Udruženja uzgajivača svinja Srbije Ferenc Major, dodajući da je živa vaga po kilogramu pala ispod 100 dinara, a da je takozvana cena koštanja najmanje 135 dinara. – Ceo lanac od proizvodnje do otkupa je nakaradan. Kajmak skidaju otkupljivači, koji nama plaćaju svinje od 95 do 100 dinara, a onda klaničarima prodaju po 135. Isplati im se, naravno, da čekaju na naplatu i po mesec dana kada zarađuju i 20 odsto, a mi smo na čistom gubitku. Što je najgore, otkupljivači nisu ni pod kakvom kontrolom, ni veterinarskom ni tržišnom, pitanje je da li prijavljuju promet…

Naš sagovornik ocenjuje da je u pozadini svih tih problema nedostatak, to jest primena jasne i dugoročne strategije razvoja stočarstva, stoga se i dešava da se naši klaničari sve više okreću uvozu, koji je slobodan, a stočari u okruženju imaju značajnu podršku njihovih država pa imaju i niže cene proizvoda.

Na to ukazuje i ekonomista Dragovan Milićević, koji čak navodi i mogućnost da se domaći tovljenici u potpunosti zamene uvoznim. Odgovarajući na pitanje kako je moguće da je u Hrvatskoj i Mađarskoj svinja jeftinija kada je naš kukuruz povoljniji, on kaže da mnogo toga određuje uvoznu i izvoznu cenu.

– Utiču i cene inputa i državne subvencije… – veli Milićević. – Da li je ta grana poljoprivrede prepuštena sama sebi i tržištu jačih igrača, ostaje da se vidi. Poznato je da utakmicu jačeg i slabijeg rivala uvek gubi onaj slabiji. Nije teško zaključiti ko je u ovoj utakmici slabiji.

Uvoz narastao osam puta

„Uvoz živih tovljenika počinje da raste od 2012. godine, a najviše se uvozi iz Hrvatske”, navodi Dragovan Milićević u analizi za „Makroekonomiju”. U 2013. godini uvoz je bio 2,5 puta veći nego prethodne, a više od osam puta veći nego 2011. Od januara do novembra 2014. uvezeno je ukupno svinjskih polutki za 43,7 miliona dolara.

Dnevnik