Samo četvrtina rakije na tržištu Srbije dolazi od registrovanih proizvođača, upozorava Ministarstvo poljoprivrede. Prema zvaničnim podacima, prošle godine proizvedeno je svega 22,5 miliona litara rakije, a kada se ovi podaci ukrste sa količinom voća iz zasada (koji nesumnjivo završe u kazanima) jasno je da se na tržištu proda i do četiri puta više ovog žestokog pića.
Nadležni napominju da je to najvidljivije na primeru šljive. U Srbiji se godišnje prosečno proizvede oko 740.000 tona ovog voća, a od 70 odsto tih količina (od oko 520.000 tona) napravi se rakija. Ako je za litar rakije potrebno od osam do deset kilograma tog voća računica je jasna.
– Tako dolazimo do količine od 52 do 62 miliona litara i to samo šljivovice. Ali, činjenica je da se na tržištu nalaze i mnogo veće količine voćnih rakija. Pretpostavka je da je u Srbiji trenutno u prometu oko 80 miliona litara rakije – kaže Kolinda Hrehorović, šef odseka za proizvodnju i preradu voća u Ministarstvu poljoprivrede.
Zakon o jakim alkoholnim pićima stupio je na snagu početkom ove godine. Osim usaglašavanja sa EU standardima cilj donošenja novih propisa bio je i da domaći proizvođači postanu konkurentniji i da se obezbede isti uslovi poslovanja za sve – kroz suzbijanje sivog tržišta.
Ali za sada se ne vidi veliki pomak iako su individualni proizvođači prvi put dobili priliku da prodajom voćnih destilata za registrovane sisteme uđu u legalne tokove.
Na to ukazuju i nedavno otkrivene ilegalne proizvodnje viskija i drugih alkoholnih pića na severu Kosova i podatak da su boce skupih žestokih pića završavale čak u restoranima i kafićima na Kopaoniku.
– Neosporno je da Srbija i dalje ima veliki problem sa nelegalnom proizvodnjom i prodajom alkohola. Ovo nije samo problem sive ekonomije već i zdravlja ljudi – upozoravaju iz Grupacije uvoznika i distributera jakih alkoholnih pića (GUDAP), koja je juče u Privrednoj komori Srbije organizovala okrugli sto na temu borbe protiv sive ekonomije u oblasti alkoholnih pića.
Prema nedavno sprovedenom istraživanju (na uzorku od 1.054 građana u Srbiji) tek 28 odsto njih kupuje rakiju u prodavnicama i trgovinskim lancima. Za trećinu ispitanika „povoljna cena” je odlučujući faktor pri izboru, a polovina njih nema običaj da čita deklaraciju niti da proverava da li je piće originalno.
Nebojša Dević, šef odseka za zaštitu prava intelektualne svojine pri Ministarstvu trgovine upozorio je i da se na tržištu nalaze velike količine falsifikovanih žestokih pića. Kako kaže tim poslom se bave organizovane grupe, a najveće količine uglavnom viskija, vodke, likera… različitih svetskih brendova prodaju se u noćnim klubovima. Takva pića obično nemaju deklaraciju i najlakše ih je prepoznati po čepu, koji se teško može plagirati.
– Ekipa ovlašćenih stručnjaka iz EU tri meseca je boravila u Srbiji. Njihova procena je da se u čak 85 odsto noćnih klubova i ugostiteljskih objekata prodaju falsifikovana pića. Na osnovu našeg iskustva ta pića se proizvode u nekakvim garažama, a ulaze i različitim kanalima preko Kosova, iz Bosne, Bugarske i Mađarske – ističe Dević, dodajući da je danas veća zarada od kamiona falsifikovanog pića nego od punog gepeka droge a i kazne su neuporedivo blaže.
