Više od hiljadu i po biljaka krompira nastalih od klice u laboratoriji, umesto iz zemlje, hranljivi rastvor dobijaju u vidu fine magle. Sistem aeroponika, koji podrazumeva hranjenje biljke iz vazduha, primenjuje se u nekadašnjem Centru za krompir u Guči.

“Ima optimalni odnos hraniva, kiseonika, produžava joj se vegetacioni period, korenov sistem formira četiri-pet puta veću površinu nego u zemljištu. Sve to rezultira da se pojavi veliki broj stolona i veliki broj minikrtola”, kaže dr Zoran Broćić, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu.

Svaka biljka koja se hrani u kontrolisanim uslovima u mrežarniku, formira 15 do 20 krtola koje će se saditi u polju. Proizvođači krompira kažu da bi im dobar domaći semenski materijal bio od velike koristi.

“Ja sa bratom sejem nekih od 12 do 15 hektara. Imamo sigurno poverenje u to što kažu, sada videćemo dok sve to zaživi, da bude realno u procesu sejanja. Mislim da će za celu okolinu ovo značiti dosta”, kaže Jovan Radovanović, poljoprivrednik iz Velesa.

Za jedan hektar potrebno je 60.000 minikrtola, od kojih može da nastane od 15 do 20 tona semena. Cilj primene novih tehnologija značajan je na putu stvaranja bezvirusnog sadnog materijala.

“Ovde postoji ta tehnologija brzog umnožavanja što u laboratoriji u in vitro uslovima, što u plasteniku, sada je potrebno još da se sve u tom procesu zaštiti, da bude bezvirusno”, kaže Drago Milošević, redovni profesor Agronomskog fakulteta u Čačku .

Za sada se u laboratorijskim uslovima u Guči radi na proizvodnji pet sorti krompira, a cilj je da se na taj način ponovo proizvodi sadni materijal i autohtone sorte, kao što je “mesečar”.

RTS