Najbolju srpsku šljivovicu prepekla Jovana Bojović
U Institutu za voćarstvo u Čačku “trajala je potraga” za najboljom srpskom prepečenicom od šljive u prošloj godini, i vodeći stručnjaci za ovu oblast u našoj državi ocenili su da je pobedničku rakiju donela Jovana Bojović iz Čačka, inače unuka čuvenog proizvođača rakije Stanimira Minića iz Donje Trepče. Ona je za svoju prepečenicu dobila 19,03 od mogućih 20 bodova
Naučna ustanova u ovom gradu već 11 godina, od 2012, ocenjuje vrednost šljivovica koje su prethodnog leta, na regionalnim takmičenjima po raznim mestima Srbije, stekle neko od pobedničkih zvanja, pa završnica sledi u Čačku.
Na ovom finalu pravo nadmetanja imalo je ukupno 79 rakija, više nego ikad, pa su se iza Jovane svrstali: na drugom mestu Zoran Novaković iz Gornje Trnave kod Topole (18,98), trećem Stojan Tasić iz Aranđelovca (18,97)..
Branko Popović, sa čačanskog instituta, jedan od osnivača ove smotre, saopštio je da je na ovogodišnje takmičenje prispelo čak 79 uzoraka sa 12 regionalnih prvenstava po Srbiji, od Apatina do Sočanice i Leskovca, od Bajine Bašte i Loznice do Knjaževca.
”Ovo je, što se šljivove prepečenice tiče, srpska liga šampiona i posebno je važno da smo u protekloj godini izuzetno napredovali u tehnologiji proizvodnje i znamo kako i šta ocenjujemo. U ovaj krug takmičenja nikad ne mogu dospeti uzorci falsifikovanog pica”, kazao je član stručnog žirija Vele Tešović, redovni profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Žiri je, inače, devetočlani, čine ga ljudi koji znaju suštinu ovog posla u našim sredinama, i u nepromenjenom sastavu, što je svetska retkost možda, radi svih 11 godina.
”Po hemijskom sastavu, naša prepečena šljivovica je jedno od najboljih alkoholnih pića na planeti, bolja od viskija i drugih koji su na glasu. Žao mi je, samo, što nismo zaštitili ovu tehnologiju nekim vrhunskim patentom za destilaciju, onim što bismo mi nazvali srpskim kazanom”, navodi Ninoslav Nikićević, vodeći srpski stručnjak za jaka pića.
Nikićević, inače, u svojoj zbirci čuva najstariju srpsku rakiju koja je, kaže on, potekla još 1914. godine na Gledićkim planinama. ”Ja je nazivam deda, ostala su samo dva decilitra i već je izgubila snagu. Naši su je slavni preci u čuturicama nosili po ratištima a ovaj uzorak je, verujem, kasnije delom dosipan mlađim rakijama, ali u proseku je star bar 70 godina”, rekao je profesor Nikićević.
