U nepreglednom prostranstvu šuma i pašnjaka podno Rudnika, mahom napuštene kuće i malo ljudi. Jedan od retkih koji je ostao u planinskom selu Kotraža, kod Stragara, Milan Ilić. Od kada su šakali viđeni na tom području, brine da mu ne napadnu stado ovaca od kojeg živi.

“Bio sam tamo po selu Vlakči, da su ljudi ubijali u dvorištima šakale, ali ja ih nisam video kod mene ovde”, kaže Milan Ilić, iz sela Kotraža.

Širenjem populacije, u nedostaku hrane, poznati kao sanitarci u lovištima-koji uglavnom jedu organski otpad, šakali više ne biraju. Na meti su im domaće životnje i plemenita divljač.

“Prave problem kod sitne divljači, kod srneće divljači, ogromne probleme za lanad. A da ne pričam do sitnog zeca, fazana, jaja, znači sve što im dođe pod ruku, kupe”, objađnjava Rajko Prokić, upravnik lovišta “Srebrnica” u Stragarima.

Lovci su stalno na terenu. Pokušavaju intenzivnim odsrelom da smanje brojnost šakala. Brzog i opreznog predatora, koji se krije u jamama, kažu, nije lako uloviti.

“Najuspešnji vidovi odstrela predatora su po meni, na čekanje, simulacijom vabilicom, simulacijom ranjenog zeca, kako za lisicu, tako i za šakala”, kaže Milan Stevanović iz Lovačkog udruženje “Srebrnica “, Stragari.

Njihova populacija stalno se povećava, ne samo kod nas, već i u Evropi. Osvajaju planinske krajeve, ali i prigradska naselja, u kojima ih ranije nije bilo.

“Žive u čoporima i vrlo brzo se razmnožavaju, tako da nemaju prirodnog neprijatelja osim vuka. Tako da, osim lovca, čoveka, koji na neki način pokušava da ih drži u nekom optimalnom broju, oni nemaju kod nas prirodnog neprijatelja”, objašnjava Tomica Radosavljević, predsednik Lovačkog saveza Centralne Srbije.

Šakali su opasni jer prenose besnilo i trihinelozu. Iz lovačkih udrženja i apel građanima da ne prave divlje deponije i đubrišta, jer su te životinje stalno u potrazi za hranom.

RTS