Uprava za šume Ministarstva poljoprivrede izdala je instrukcije lovištima koja se graniče sa Rumunijom da “organizuju pojačan odstrel divljih svinja do visine biološkog minimuma”
To znači da u 20 lovišta uz granicu sa Rumunijom, zemljom gde trenutno hara afrička kuga, matični fond divljih svinja mora da se prepolovi. Drugih devet lovišta koja su naslonjena na Dunav i imaju vodenu granicu moraju da smanje broj svinja do 70 odsto od matičnog fonda.
Divlja svinja označena je kao glavni prenosnik afričke kuge koja nije opasna za ljude, ali zato uništava domaće svinje, odnosno ekonomiju.
“Zvanično smo dobili obaveštenje da krenemo u grupni lov. Period godine baš nije pogodan za odstrel, jako je malo rastinja. Divlje svinje sada beže tamo gde mogu da se sakriju. Najviše posla imaju lovci u Novom Kneževcu”, kaže za Blic Saša Oljača, upravnik lovišta lovačkog udruženja “Kikinda”.
Njegov kolega Bogica Božin, predsednik lovačkog udruženja “Perjanica” iz Mokrina, kaže da je od 1. marta trebalo da počne lovostaj na divlje svinje, ali je rok produžen i lovi se bukvalno sve.
“Lovimo i krmače i prasiće, organizujemo grupni lov dva puta nedeljno. Krizni štabovi su oformljeni u svim opštinama. Problem je što po novim instrukcijama u lov ne sme da ide neko ko ima svinje, a teško je naći seosku porodicu koja ih nema”, kaže Božin.
Opštine u kojima se krenulo sa odstrelom divljih svinja su Novi Kneževac, Kikinda, Nova Crnja, Čoka, Žitište, Sečanj, Plandište, Vršac, Bela Crkva i Pančevo. One uz Dunav, gde je pojačan lov, ali ne do biološkog minimuma su Požarevac, Kučevo, Veliko Gradište, Golubac, Donji Milanovac, Kladovo, Brza Palanka i Negotin.
Kako kažu veterinari, problem je što virus afričke kuge svinja u zimskom periodu miruje, a čim se temperatura podigne lakše se širi.
Srbija je okružena zemljama gde je pronađen virus afričke kuge. Vakcine ne postoje, prenosi se vazduhom i jedina preventiva je uništenje.
