“Naša junetina iz prirode”
Za izvoz junadi u Albaniju “Agroprofit” je odabrao firmu “Stočar” koja se prometom stoke bavi već tri decenije, spremna je da sa odgajivačima tovne junadi razvija i uslužni tov a očekivanja su da učestvuje i u razvoju kvaliteta “Naša junetina iz prirode”
Uprkos teškoćama i nestabilnosti na tržištu i činjenice da je broj poljoprivrednih gazdinstava koja se bave govedarstvom poslednjih godina smanjen, postoji potencijal u ovoj grani stočarske proizvodnje, jer sa ostvarenim tovom junadi stočari imaju ponudu za izvoz koji se realizuje tamo gde se uklapaju sa našim cenama.
Nije lako osvojiti nova tržišta, ali je proizvodna grupa za tovno govedarstvo u okviru udruženja “Agroprofit”, nedavno sklopila sporazum sa firmom MMD “Stočar” iz Despotova za izvoz tovnih junadi u Albaniju. Za kupovinu tovnih junadi veliku zainteresovanost ima kompanija “Kazazi” iz Drača, jedna od najvećih klanica u Albaniji.
”Klaničari u Albaniji traže kvalitetnu tovnu junad, najviše simentalske rase, jer ima dobar randman mesa. Kod cene će biti malo zatezanja, ali verujem da ćemo postići dogovor”, ukazuje direktor “Stočara” Radiško Dobrić.
Već u prvoj polovini aprila sa farmi govedara okupljenih u proizvodnoj grupi “Agroprofita” može da se isporuči za tržište Albanije i druga tržišta 400 do 600 grla, a farmeri trenutno raspolažu sa oko 4.200 kvalitetnih tovnih junadi koja pristižu u roku od tri meseca.
Za izvoz u Albaniju “Agroprofit” je među desetak zainteresovanih odabrao firmu “Stočar” koja se prometom stoke bavi već tri decenije, spremna je da sa odgajivačima tovne junadi razvija i uslužni tov a očekivanja su da učestvuje i u razvoju kvaliteta “Naša junetina iz prirode”.
Iz Srbije se, prema nezvaničnim podacima, izveze oko 150.000 tovnih junadi, od čega legalnim kanalima je plasirano do 32.000 junadi žive vage, a veći deo pazara se obavlja u sivoj zoni. Poznavaoci prilika u našem govedarstvu tvrde da možemo u godišnjem ciklusu da izvozimo 130.000 do 150.000 junadi, s tim da bi tu morao biti i određen broj kvalitetnih priplodnih junica. U Srbiji je inače godišnja proizvodnja oko 250.000 junadi, od čega je za podmirenje domaćih potreba dovoljno oko 90.000.
”Cilj nas koji se bavimo govedarstvom jeste da postignemo izvoz 220.000 grla, za šta nam treba da najpre tovne rase dovedemo na 35.000 plotkinja, da bi imali kvalitetnu telad. Tržišta sada traže tešku junad, što do sada nije bio slučaj. U toj kategoriji su goveda rase šarole, limuzin i simentalac koji je nešto duže u tovu, a mi smo veoma konkurentni za arapska tržišta”, ističe predsednik Udruženja “Agroprofit” Čedomir Keco.
Isplativost tova
Ze ekonomičnost tovnog govedarstva veoma su bitni troškovi proizvodnje, a računicu i isplativnost tova agroekonomisti i farmeri najčešće vezuju za berzansku cenu kukuruza kod nas.
Profesor dr Branislav Vlahović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu predočava da naspram svih troškova koje stočari imaju u gajenju, realno je da prodajna cena žive mere junadi bude jednaka ceni 12 do 15 kilograma merkantilnog kukuruza, pa tako ove cene mogu uticati da kilogram junećeg mesa u meloprodaji staje 1.000 do 1.200 dinara.
”Jedan od osnovnih elemenata je upravo paritet cena. Struka kaže da bi 12 kilograma kukuruza trebalo da bude u ekvivalentu otkupne cene kilograma junadi. Cena kukuruza trenutno je na berzi 31 dinar bez PDV-a i ako bi uzeli ovaj optimalni paritet onda bi otkupna cena junadi žive vage trebala da bude 3,1 do 3,2 evra. Ukoliko je niža cena onda proizvođači nisu ekonomski motivisani jer praktično imaju gubitak na supstanci. Uzgajivači traže stabilnost u poslovanju, jer oni više od godinu dana ulažu u uzgoj i onda zbog loših pariteta budu na nuli ili čak u minusu”, naglašava Vlahović.
Prethodnih dana otkupna cena tovnih junadi bila je 2,75 do 2,80 evra za kilogram žive vage, a poznavaoci prilika u proizvodnji i na tržištu smatraju da kvalitetom tovna junadi šarolea, limuzin i simentalske rase sa naših farmi zavređuje cenu od barem tri evra.
