Srpske njive dobro i rađaju s obzirom na starost mehanizacije kojom se obrađuju. Većina traktora na našim oranicama kupljena je pre 18 godina. Problem zastarelih poljoprivrednih mašina najizraženija je na najbrojinim, malim i srednjim gazdinstvima, a najmlađe poseduju vojvođanski paori.
Podaci Popisa poljoprivredne mehanizacije iz 2012. godine pokazuju da u Srbiji ima više od 500.000 traktora, od čega je 95 odsto blizu punoletstva. Na 26.135 popisanih gazdinstava, registrovan je 31.241 kombajn, od čega je 99 odsto starije od decenije.
– Najveći problem je u tome što mali i srednji poljoprivrednici nisu u mogućnosti da akumuliraju dovoljno kapitala da nabave nove mašine, pa su im traktori stariji od 20 godina – objašnjava profesor Nedeljko Malinović, stručnjak za mehanizaciju sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta. – Daleko bolje stanje je na velikim gazdinstvima, koja su imala mogućnosti da obnove “mašinski park”. Veliki poljoprivrednici obrađuju po 500 i više hektara, pa imaju od čega da kupe nove traktore. Priključne mašine, međutim, nisu ni oni još dovoljno obnovili.
Među “veteranima”, prema Popisu, nalaze se i rotofreze, kojih ima 36.685, drljače – 218.161, tanjirače 146.647, plugovi – 336.928 i rasipači mineralnog đubriva – 95.378. Više od 95 odsto ovih mašina je starije od 10 godina.
– Veliki gazde su prodavali slabije traktore i kupovali moćnije mašine, kojima su ih menjali – objašnjava Malinović. – Samim tim, sada imamo situaciju da su velike i jake mašine na poljima u Srbiji relativno mlade, dok su mali traktori zadržali značajne godine starosti. Sličnu situaciju imamo i sa kombajnima. Oni su takođe gledano u proseku, podmlađeni, ali samo na velikim gazdinstvima. Mali su zadržali kombajne “zmaj”, a ta fabrika već 20 godina nije u igri, dok su veliki nabavljali moćne mašine iz uvoza.
On smatra da bi država trebalo da napravi program kojim bi se pomogla obnova poljoprivredne mehanizacije. S obzirom na to da se naš poljoprivrednik teško zadužuje, Malinović veruje da bi taj program trebalo da podrazumeva robnu razmenu, odnosno, žito ili kukuruz u zamenu za traktor ili kombajn.
Polovnjaci
Situacija sa uvozom poljoprivrednih mašina gotovo je nepromenjena, kaže Đorđe Mišković, generalni sekretar Udruženja uvoznika poljoprivredne mehanizacije.
– Uvezli smo oko 1.200 novih i oko 800 polovnih mašina – kaže Mišković. – Samim tim, imamo stagnaciju u uvozu. Malo povećanje može se zabeležiti u uvozu polovnih traktora.
Zbog nedostatka novca na selu, često se uvoze polovne mašine, a to podrazumeva zastarelu tehnologiju, motore koji ne poštuju stroge ekološke norme, a kod kombajna, i veće rasipanje zrna.
Sistemi za navodnjavanje
Vodeći problem srpske poljoprivrede je i navodnjavanje. Srbija zauzima poslednje mesto u Evropi po broju navodnjavanih hektara. Zvanični podaci upozoravaju da se od 3,6 miliona hektara obradivih površina, sistemi za navodnjavanje nalaze na oko četiri odsto. Agroekonomisti, međutim, tvrde da je taj procenat još poražavajući, pa da dolazi i ispod dva odsto navodnjavanih površina. Kako objašnjavaju, kada bi Srbija počela da navodnjava sve površine koje može, dobijali bi dve žetve godišnje. Uz to, obradive površine bi se uvećale za oko 25 odsto.
