Posle ovakvih poplava koje su juče zadesile neke opštine u Srbiji, mi moramo da promislimo naš pristup zaštiti od plavljenja. U situaciji kada imamo nivo vode za metar i po veći nego u maju 2014. godine, nasipi, kao što je slučaj sa ovim u Lučanima, više ne mogu da vrše svoju funkciju, mora da se razmisli o nekom drugom pristupu, izjavio je danas Marko Blagojević, direktor Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima.
Blagojević je, gostujući u emisiji “Pravi ugao” Radio-televizije Vojvodine, rekao da je nakon katastrofalnih poplava u maju 2014. na svim objektima u vodoprivredi na kojima je registrovano bilo kakvo oštećenje, a radi se o 304 lokacije, izvršena popravka, za šta su izdvojene tri milijarde dinara.
“Radi se o koritima reka, obaloutvrdama i nasipima, koji su ili vraćeni u pređašnje stanje, a najčešće su učinjeni jačim nego što su bili ranije, nakon ogromnog nemara u decenijama iza nas”, rekao je on. Blagojević napominje da je reka Bjelica u 2014. godini sedam puta plavila Lučane, nakon čega su Srbijavode izvele projekat sanacije nasipa i čišćenja korita reke.
On dodaje da se neposredno nakon toga dogodio poplavni talas 40 cm viši nego onaj iz maja 2014. i da poplava nije bilo.
“Mi smo juče tamo imali metar i trideset viši nivo vode nego u maju 2014. Dakle, taj nasip jednostavno nije projektovan za takav nivo vode”, objašnjava on.
Novac nije uludo potrošen, ali nasipi nisu za ovako visoke vode
Blagojević napominje da novac koji je potrošen na sanaciju vodoprivrednih objekata nije uludo potrošen, s obzirom na to da se iz Bjelice od jeseni 2014. godine do juče nijedna kap vode nije izlila, a da smo u novembru 2014. imali taj poplavni talas 40 cm viši od onog šest meseci ranije.
“Ti radovi na 304 lokacije su Srbiju učinili bezbednijom nego što je ona to bila u maju 2014. Jesmo bezbedniji, ali i dalje nismo bezbedni, a potrebno je puno vremena i para da se uloži”, kaže on.
Blagojević ističe kako juče nije zabeležen niti jedan proboj na bilo kojem objektu vodoprivrede, koji bi proizveo plavljenje, te da je do plavljenja juče došlo jedino prelivanjem.
“Nasipi koje smo rekonstruisali nisu popustili, ali nisu bili projektovani da izdrže tako visoku vodu. Mi živimo u regionu gde će se poplave događati, ne obavezno svaki put, ali rizik je veći nego ranije”, objašnjava on. Blagojević kaže da se prevencija svodi na planiranje novih objekata, kao i na reagovanje, te da nam treba jačanje službe vremenske prognoze, kao i opremanje RHMZ, za šta su obezbeđena su sredstva od EU.
Blagojević ističe da je Vlada Srbije već počela da radi na drugačijem pristupu zaštiti od plavljenja, ali u Kolubarskom slivu, jer je tamo bilo 60 odsto štete u maju 2014. godine.
“Promena načina razmišljanja je jedna od stvari koja mora da se dogodi. Već u basenu Kolubare se ne razmišlja o nasipima, već o akumulacionim jezerima. Identifikovano je šest lokacija na kojima će biti napravljena akumulaciona jezera, od kojih će svako koštati od šest do sedam miliona evra”, navodi on i dodaje da se nada da će radovi početi ove godine.
Blagojević se osvrnuo na izjavu ministra za vanredne situacije Velimira Ilića, da je za jučerašnje poplave “kriv Bog”, ocenivši da su nasipi mogli da budu veći, ali i da je cena veća.
“To bi bilo sjajno da je bilo moguće, ali pravila su takva da novac EU možemo da iskoristimo samo tako da vratimo nasipe u pređašnje stanje. Sa druge strane, da smo svaki nasip činili većim, pitanje je da li bi uspeli da uradimo 304 lokacije, za šta je utrošeno tri milijarde dinara”, ističe on.
Grdica – divlje naselje u prirodnoj akumulaciji
Blagojević je prokomentarisao situaciju u naselju Grdica, gde je poplavljeno divlje naselje izgrađeno u prirodnoj akumulaciji, koja je planirana da se namenski plavi kako se poplava ne bi desila u zoni stanovanja.
“Ti ljudi su tu nelegalno pravili kuće, iako su izloženi riziku od poplave, planovi za raseljavanje su pravljeni decenijama, radi se o nekoliko stotina kuća, a sada nemamo kud, nego branimo prirodnu akumulaciju i da je štitimo od plavljenja. Sada trebamo da potrošimo 300.000 da zaštitimo te porodice. Opština Kraljevo je trebala da uradi eksproprijaciju, da reši imovinsko-pravne odnose”, ističe on.
Kada je u pitanju Novi Pazar, koji je 2014. odoleo poplavama, ali juče nije, Blagojević kaže da je plavljenje Novog Pazara sprečeno samo zahvaljujući tome što je urađeno 11 bujičnih pregrada koje su sprečile granje i lišće da ulaze u reku i zatrpavaju je.
“Sada imamo đubre u koritu reke, a čija je to odgovornost? Zakonom je propisana odgovornost lokalne samouprave, koja je trebala da očisti kanale. Sa druge strane, čak ni to ne bi bilo dovoljno, čemu govori u prilog količina padavina i vode koje ne mogu da se porede sa onim ranije”, upozorava on. (RTV)
