Globalni sistem ishrane mora pod hitno da se reformiše kako bi se smanjila potrošnja mesa i povećala potrošnja mahunarki jer je tri milijarde ljudi pothranjeno a proizvodnja hrane premašuje mogućnosti planete, upozorili su naučnici u novom izveštaju. Komisija EAT-Lanset, platforma naučnika, poziva na radikalni zaokret u ishrani koji će biti od koristi i za zdravlje ljudi i za životnu sredinu
Izveštaj, koji je rezultat dvogodišnje saradnje 37 naučnika iz 16 zemalja, ukazuje na neraskidivu vezu zdravlja ljudi i ekološke održivosti.
“Cena pogrešnih sistema ishrane je da je gotovo milijardu ljudi gladno a gotovo dve milijarde ljudi jede previše loše hrane”, ističe se u izveštaju i dodaje da je poljoprivredna proizvodnja veća nego ikada ali da nije ni otporna ni održiva.
I dok je tri milijarde ljudi na planeti pothranjeno, proizvodnja hrane premašuje mogućnosti Zemlje, izaziva klimatske promene i troši vodu i zemljište, ukazuje se u izveštaju.
Zaokret koji je potreban na planu ishrane zahteva znatno smanjenje potrošnje nezdrave hrane poput crvenog mesa za najmanje 50%. Istovremeno je potrebno ukupno povećanje potrošnje mahunarki, orašastih polodova, voća i povrća za više od 100%, zavisno od regiona.
“Ako bi se takav način ishrane prihvatio na nivou sveta, to bi značilo velike koristi za zdravlje i potencijalno bi se izbeglo 10,9-11,6 miliona prevremenih smrti godišnje i smanjila smrtnost odraslih za 19-23,6%”, navodi se u izveštaju.
Međutim, preobilna potrošnja nezdrave hrane raste, upozorava se. “Intenzivna proizvodnja mesa je na nezaustavljivoj putanji i pojedinačno najviše doprinosi klimatskim promenama”, ocenjuje se u izveštaju.
“I industrija je izgubila svoj put i komercijalni i politički interesi imaju znatno veći uticaj dok zdravlje ljudi i naša planeta trpe posledice”, ističu stručnjaci.
Naučnici predlažu brojne mere sa ciljem da se izmeni način ishrane, od uvođenja velikih poreza na neke proizvode do povlačenja “neprikladne” hrane sa tržišta.
Reakcije
Izveštaj je izazvao snažne reakcije organizacija poljoprivrednika koje smatraju da meso treba da bude deo izbalansirane ishrane.
U Udruženju poljoprivrednika i profesionalnih poljoprivrednih organizacija EU Copa Cogeca za EurActiv su rekli da su neke zaključke iz izveštaja evropski farmeri i njihova udruženja već razmatrali, uključujući “održivo intenziviranje poljoprivrede”, borbu protiv bacanja hrane i za smanjenje emisije ugljenika.
“Evropski farmeri su od 1990. smanjili emisiju za 20% unapređujući proizvodnju, obezbeđujući radna mesta i razvijajući ruralne oblasti”, istakla je u saopštenju Copa Cogeca.
Dodaje se da su modeli ishrane u Evropi uvek bili bazirani na različitim izvorima nutrijenata i unosu visokokvalitetnih proteina.
“Smatramo da put napred znači zadržavanje veoma visokih standarda proizvodnje i istovremeno unapređenje prakse u zemljoradnji i uzgoju uz podršku tehnologije. Evropski farmeri uvek su pratili društvene promene i odgovarali na tražnju potrošača iznalaženjem najpragmatičnijih rešenja”, navelo je Udruženje poljoprivrednika EU.
“Nadamo se da će poljoprivrednici dobiti priliku da budu uključeni u debate i događaje jer smo mi ti na kojima je odgovornost za promene dok se istovemeno suočavamo sa neizvesnošću zbog klimatskih promena i transformacije tržišta”, zaključila je Copa Cogeca.
