Vodostaj Dunava poslednjih dana spustio se na izuzetno nizak nivo, dok su u opadanju i druge reke i kanali u Srbiji. Zbog nedostatka vode na pojedinim područjima već je ograničeno ili obustavljeno navodnjavanje, pa proizvođači upozoravaju da štetu više ne trpe samo usevi koji su trenutno na njivama – bez značajnijih padavina može biti ugrožena i proizvodnja u narednoj sezoni

U Bačkoj i Gornjem Milanovcu uvedene su zabrane navodnjavanja, dok je pre nekoliko dana privremeno obustavljen i rad crpne stanice „Grocka“. Aktuelna situacija pokazuje da ni ulaganje u sisteme za navodnjavanje više nije dovoljna zaštita od suše ukoliko u rekama, kanalima i podzemnim izvorima nema dovoljno vode.

Posebno su pogođeni proizvođači kojima su novi zasadi upravo sada u najosetljivijoj fazi.

Bez zalivanja deset dana – zasad može da propadne

Jovica Živanović iz Begaljice pre dve nedelje zasadio je jagode na dva hektara, računajući na rod narednog proleća. Međutim, zbog obustave rada sistema iz kojeg zahvata vodu sada je doveden u pitanje čitav zasad.

„Nemamo drugi način da zalivamo. Razmišljam da kupim cisternu ili kamion i da probam da dovlačim vodu. Ako ne budemo zalivali deset dana, sve će se osušiti i propasti. Do sada smo u proizvodnju uložili oko 30.000 evra“, kaže Živanović za RTS.

Prema njegovim rečima, samo u Begaljici pod jagodom je najmanje 30 hektara, dok se iz sistema koji trenutno ne radi navodnjava ukupno oko 200 hektara poljoprivrednih površina.

Dodatni problem je što su proizvođači već značajno ulagali u infrastrukturu.

Živanović navodi da je tri priključka za navodnjavanje platio po 300.000 dinara, dok je sa cevima i ostalom opremom ukupna investicija dostigla između 12.000 i 13.000 evra.

„Uložio sam da bih mogao da navodnjavam, da mogu da radim i živim od svog rada. Ako ovo stane, sve propada“, upozorava.

Ni proizvođači koji se oslanjaju na bunare nisu pošteđeni problema. Pojedini izvori iz kojih se prethodnih godina normalno navodnjavalo ovog leta su presušili.

Kiše manje, sušni periodi duži

U Republičkom hidrometeorološkom zavodu upozoravaju da se Srbija poslednjih godina sve češće suočava sa dugim periodima bez značajnijih padavina, ali i sa sve nepovoljnijom raspodelom kiše tokom godine.

Problem, kako navode, nije samo u ukupnoj godišnjoj količini padavina. Kiša sve češće pada intenzivno tokom malog broja dana, dok periodi bez padavina postaju duži. Istovremeno, visoke temperature povećavaju isparavanje i dodatno isušuju zemljište.

Prema Programu prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, posebno zabrinjava trend smanjenja letnjih padavina, koje bi do sredine veka mogle biti manje za oko 20 odsto.

Najveći nedostatak vlage tokom leta najčešće se beleži u Vojvodini, Pomoravlju, istočnoj i jugoistočnoj Srbiji, kao i u nižim predelima centralnog dela zemlje.

Tokom jula u Beogradu, delovima centralne Srbije, a naročito na severu Bačke i Banata, palo je manje od 10 milimetara kiše. Nasuprot tome, jugoistočni i jugozapadni delovi Srbije imali su znatno povoljniju situaciju – u nižim predelima tokom jula zabeleženo je između 40 i 80 milimetara, a na planinama od 80 do 160 milimetara padavina.

Najugroženiji kukuruz, soja, povrće i voće

Dugotrajan nedostatak padavina ozbiljno ugrožava poljoprivrednu proizvodnju. Među najosetljivijim ratarskim kulturama tokom letnjih meseci su kukuruz, soja i suncokret, naročito ukoliko se suša poklopi sa kritičnim fazama razvoja biljaka.

Posledice trpe i povrtarska proizvodnja, voćarstvo i stočarstvo, a najvećem riziku tradicionalno su izložene površine bez mogućnosti navodnjavanja.

Ovogodišnja situacija, međutim, pokazuje da probleme imaju i proizvođači koji raspolažu infrastrukturom za zalivanje. Nizak Dunav i nepovoljno stanje na hidrosistemu Dunav–Tisa–Dunav ograničavaju mogućnost zahvatanja vode upravo u trenutku kada je ona usevima najpotrebnija.

U RHMZ-u upozoravaju da kratkotrajni lokalni pljuskovi ne mogu značajnije da poprave stanje.

Za oporavak vlage u zemljištu potrebne su umerene i ravnomerno raspoređene padavine tokom dužeg perioda, kako bi voda dospela i do dubljih slojeva zemljišta. Za ozbiljniji rast vodostaja neophodne su padavine na širem slivnom području, reda veličine između 100 i 200 milimetara, raspoređene tokom više dana ili nedelja.

Od odvodnjavanja do borbe za svaku kap vode

Agroekonomista Milan Prostran ocenjuje da ovakvo stanje na Dunavu i sistemu Dunav–Tisa–Dunav ranije nije zabeleženo.

Podseća da je DTD svojevremeno građen prvenstveno kao sistem za odvodnjavanje, u vreme kada su poljoprivredu i stanovništvo više ugrožavali visoki vodostaji i poplave nego nestašica vode.

Danas se situacija menja.

Zbog sve češćih sušnih perioda, voda postaje jedan od ključnih ograničavajućih faktora proizvodnje hrane, pa Prostran smatra da je neophodno ulagati ne samo u distributivne sisteme već i u mogućnost njenog zadržavanja.

„Potrebno je graditi brane i akumulacije kako voda u periodima kada je ima dovoljno ne bi nepovratno oticala. Moramo stvarati rezerve koje će u kriznim periodima moći da zadovolje potrebe ljudi, životinja i biljaka“, navodi Prostran.

On upozorava i na potrebu uređenja vodotokova i održavanja postojećih sistema, uključujući izmuljavanje i uređenje kanala DTD.

Posebno zabrinjava, kako kaže, pitanje sa koliko će vlage u zemljištu poljoprivreda ući u novu proizvodnu godinu.

Više od 90 odsto velikih voda dolazi izvan Srbije

Dodatni problem je velika zavisnost Srbije od hidroloških prilika u drugim državama.

Prema podacima RHMZ-a, više od 90 odsto voda koje protiču najvećim rekama kroz Srbiju dolazi iz uzvodnih slivova van granica zemlje.

Zbog toga padavine u slivovima Dunava, Save, Drine, Tise i drugih reka direktno utiču na vodostaje u Srbiji.

Prostran smatra da bi Srbija zato morala znatno bolje da upravlja sopstvenim vodnim resursima, posebno slivom Velike Morave i vodama koje se mogu akumulirati sa domaćih planinskih područja.

„Bitka za vodu će se sve više zaoštravati. Voda će morati racionalnije da se koristi“, upozorava.

Stotine miliona evra uložene u navodnjavanje

U Ministarstvu poljoprivrede navode da je tokom poslednje decenije u razvoj navodnjavanja i vodoprivredne infrastrukture u Srbiji uloženo nekoliko stotina miliona evra.

Iz zajma Fonda za razvoj Abu Dabija, vrednog oko 97 miliona dolara, realizuju se projekti kojima bi trebalo da budu stvoreni uslovi za navodnjavanje više od 122.400 hektara u Bačkoj, Banatu, Sremu, Šapcu, Čačku, Pančevačkom ritu, Topoli i Paraćinu.

Kroz projekte finansirane zajmom Evropske banke za obnovu i razvoj, vrednim 48 miliona evra, stvaraju se uslovi za navodnjavanje 1.910 hektara u Svilajncu i Negotinu, kao i 3.500 hektara voćnjaka i vinograda na području Rume i Sremske Mitrovice.

Iz zajma Fonda za razvoj Saudijske Arabije, vrednog 75 miliona dolara, planirana je izgradnja novih vodnih objekata i sistema koji bi trebalo da omoguće navodnjavanje još 8.750 hektara poljoprivrednog zemljišta.

Ipak, iz Ministarstva upozoravaju da razvoj infrastrukture sam po sebi ne rešava problem.

„Sistemi za navodnjavanje zavise od raspoloživih vodnih resursa. Kada su suše dugotrajne i vodostaji izuzetno niski, mogućnosti zahvatanja vode su ograničene“, navode u Ministarstvu, dodajući da se zato paralelno radi na povećanju kapaciteta za zadržavanje vode i izgradnji akumulacija.

Nove akumulacije deo odgovora na sušu

Među najvećim projektima je akumulacija „Arilje“ na profilu „Svračkovo“, koja bi trebalo da obezbedi vodosnabdevanje za oko 300.000 stanovnika Čačka, Arilja, Požege, Lučana i Gornjeg Milanovca, uz mogućnost širenja sistema ka Aranđelovcu, Topoli, Ljigu i Beogradu.

Akumulacija će imati i druge funkcije – proizvodnju hidroenergije, zaštitu od poplava, poboljšanje kvaliteta vode i povećanje garantovanog protoka tokom malovodnih perioda.

Finansira se i izgradnja brane sa akumulacijom „Selova“, namenjene vodosnabdevanju više od 400.000 stanovnika juga Srbije. Pored zaštite od poplava i proizvodnje energije, trebalo bi da omogući i navodnjavanje oko 3.500 hektara kvalitetnog poljoprivrednog zemljišta nizvodno od brane.

U planu je i početak gradnje brane sa akumulacijom „Pambukovica“, koja će, osim prihvatanja poplavnih talasa, omogućiti navodnjavanje oko 2.225 hektara.

Sve češći i duži sušni periodi pokazuju, međutim, da će ulaganja u navodnjavanje morati da prati potpuno drugačiji odnos prema vodi – od njenog prikupljanja i čuvanja do racionalnijeg korišćenja.

U uslovima klimatskih promena pitanje više nije samo koliko hektara Srbija može tehnički da navodnjava, već da li će u kritičnim periodima biti dovoljno vode da ti sistemi uopšte rade.